Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

20. 11. 2025. 18:24   >>  20:20

Šta je kometa, a šta je asteroid

I komete i asteroide vidimo kao sitne tačke svetlosti koje povremeno prelete preko noćnog neba.

Daleki putnici kroz svemir.

Ili tačkice svetlosti koje povremeno prelete preko noćnog neba.

Iza prividno sličnih opisa kriju se dva sasvim različita nebeska tela - komete i asteroidi.

Ali po čemu se razlikuju?

Po veličini i sastavu, kaže Drаgаn Gаjić, astronom i profesor nа Depаrtmаnu zа fiziku Prirodno-mаtemаtičkog fаkultetа u Nišu.

„Asteroidi su nebeska tela veličine od nekoliko metara do nekoliko stotina kilometara.

„Većinom su kameni, kameno-gvozdeni ili gvozdeni i ne ispuštaju gasove ni pare, pa za razliku od kometa, nemaju rep", objašnjava Gajić za BBC na srpskom.

Većina asteroida nalazi se u takozvanom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera i kruži oko Sunca po stabilnim, gotovo kružnim orbitama.

Za razliku od asteroida, komete su agregati leda, prašine i stena, kaže Gajić.

„Kada se približe Suncu, led počinje da isparava, stvarajući karakterističan rep i, koji se širi u svemiru i čini kometu vidljivom sa Zemlje", objašnjava.

Uglavnom se kreću se po eliptičnim putanjama oko Sunca.

Komete se dele na neperiodične i periodične, koje se više puta kreću po istoj putanji.

Kada se približe Suncu, led i gas u kometi prelaze iz čvrstog stanja u gasovito, tako se oslobađa prašina i gas.

„Ova isparenja formiraju karakterističan rep komete, što je ključna razlika u odnosu na asteroide.

„Veličina jezgra komete, njenog glavnog dela, kreće se od nekoliko, do 50–60 kilometara", objašnjava Gajić.

Njihivo jezgro je manje od asterida, ali rep može da dostigne dimenzije i do nekoliko stotina kilomentara.

• Kometa 3I/Atlas i teorije o 'vanzemaljskom matičnom brodu'
• Odakle dolaze asteroidi koji proleću kraj Zemlje i šta možemo da naučimo od njih
• Asteroid Benu sadrži ključne elemente za nastanak života, kažu naučnici

Kada smo videli prvi asteroid?

Razumevanje kometa i asteroida ima dugu istoriju.

Prvi asteroid otkriven je 1801. godine u Palermu u Italiji, piše u enciklopediji Britanika.

Astronom Đuzepe Pjaci u početku je mislio da je otkrio kometu.

Ipak, kasnije utvrđeno da se objekat kreće u orbiti sličnoj onima oko Marsa i Jupitera.

Tada dostupnim znanjima iz matematike nije bilo moguće dovoljno precizno izračunati položaj orbite da bi se predvidelo gde će se telo ponovo pojaviti kada se vrati na noćno nebo.

Zato je bilo i astronoma koji uopšte nisu verovali u ovo otkriće.

Naziv asteroid preuzet je iz grčkog jezika i u slobodnom prevodu znači sličan zvezdama.

Imena se asteroidima često daju po ličnostima iz mitologije ili naučnicima.

Jugoslovenski astronom Milorad B. Protić otkrio je i imenovao čak 33 asteroida.

Među njima su i 1554 Jugoslavija, 1517 Beograd, 2244 Tesla, 1550 Tito, ali i 1724 Vladimir, po unuku Vladimiru Benišeku, danas takođe astronomu, kom je otkriće bilo rođendanski poklon.

Pogledajte video: Zašto kometa Atlas nije vanzemaljski brod

A prvu kometu?

U antičkoj Grčkoj, Aristotel je verovao da su komete nastale od Zemlje.

Vekovima kasnije, danski astronom Tiho Brahe izmerio je paralaksu kometa i zaključio da se nalaze mnogo dalje od Meseca.

Paralaksa je ugao pod kojim se posmatra kometa sa različitih tačaka na Zemlji u određenom vremenskom periodu, na primer, u razmaku od šest meseci, piše enciklopedija Britanika.

Što je kometa bliža, to je njena paralaksa veća, a što je dalja, to je manja.

Periodične komete prvi je proučavao Edmond Halej koji je povezao zapažene objekte iz 1531, 1607. i 1682. godine, koji je predvideo njihov povratak u orbitu.

I tako je Halejeva kometa dobila ime.

Pogledajte i ovaj video: Vanzemaljci verovatno postoje

U 19. i 20. veku, razvoj nauke i fotografije doprineo je otkriću hemijskog sastava i strukture kometa.

Komete se obično nazivaju po onima koji ih otkriju, mada su neke, poput Halejeve i Enkeove, dobile ime po naučnicima koji su prvi prepoznali da su njihove orbite periodične.

U julu 2025, 3I/Atlas, nebesko telo za koje se veruje da je kometa, primećeno je NASA teleskopom Atlas postavljenom u Čileu.

Naučnici za sada procenjuju da kometa ne pripada Sunčevom sistemu, kao i da je značajno starija od njega.

3I/Atlas bi mogla da bude najstarija kometa za koju znamo, a jedna studija procenjuje da postoji više od sedam milijardi godina.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ima li Zemlja zaista dva Meseca? Zapravo, mnogo ih je više
• Sastav „Vanzemaljske komete“ iznenadio naučnike
• NASA odgovorila Kim Kardašijan: 'Bili smo na Mesecu šest puta'
• Misteriozni svemirski objekat mogao bi da bude najstarija kometa
• Naučnici pronašli 'do sada najjače dokaze' o životu na dalekoj planeti
• Betelgez: Zašto se „gasi“ jedna od najsjajnijih zvezda