Danijel Dilan Rej - BBC kultura  [ BBC ]

22. 11. 2025. 19:05   >>  19:30

„Esencija rokenrola": Kako je grupa MC5 uticala na pank generaciju

Pojavili su se 1960-ih u Detroitu za eksplozivnim zvukom koji je popločao put pank muzici. Nakon novog albuma objavljenog sredinom 2024, oni koji su ih znali objašnjavaju kako su za sva vremena promenili muziku.

Detroit je imao zapanjujuće bogatu istoriju muzike.

Od soul scene do tehno muzike, preko bluza i garažnog roka, ovaj američki grad je predstavljao centralnu tačku muzičkih inovacija u prošlom veku.

I dok je zvuk 1960-ih bio dominantno oličen u vidu diskografske kuće Motaun, soul etikete koja je definisala tu epohu, u istoj deceniji se pojavio i jedan bend koji je takođe pomogao u ispisivanju slavne zvučne istorije grada - MC5.

Upozorenje: u ovom članku se pojavljuju izrazi koje neki mogu da smatraju neprikladnim

• Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“
• Ramonsi i muzika: Prvi album kao pank lektira
• Godišnjica prvog singla Rolingstonsa: Kako je uticaj rokenrol velikana menjao jugoslovensku muzičku scenu

Radi se o grupi koja je primljena 2024. godine u Rokenrol kuću slavnih i koja je, neverovatne 53 godine nakon izlaska njihovog poslednjeg albuma, objavila novi pod nazivom Heavy Lifting.

U isto vreme, pojavila se i knjiga pod nazivom MC5: Oralna biografija najrevolucinarnijeg benda u istoriji rok muzike.

I pored svega, proslava njihovog nasleđa je duboko protkana gorčinom jer su dva preostala člana originalne postave – Vejn Krejmer i Denis Tompson – preminuli.

Njihov uticaj je nemerljiv.

Voleli su ih svi, od Motorheda do sastava Kleš, semplovao oh je KLF, njihove pesme su obrađivali Strenglersi i Vajt strajps.

Ne samo to – oni su bili razlog zbog kojeg se Alis Kuper preselio u Detroit i osnovao bend.

,,Ničega sličnog nije bilo nigde u Americi”, rekao je on u citatu sa omota njegove biografije.

Njihov zvuk, užarena mešavina hard roka, bluza, fri džeza, malo psihodelije i apsolutno unikatan zvuk, sa scenski spektakularnim nastupima nalik Džejmsu Braunu, kasnije će im pripisati termin proto pank.

Ili da budemo konkretni – bili su pank pre panka.

Nakon Krejmerove smrti u februaru 2024. godine, Tom Morelo, gitarista sastava Rage Against the Machine, koji se inače i pojavljuje kao gost na albumu Heavy Lifting, u objavi na Instagramu napisao je kako je bend ,,u principu izmislio pank rok”.

,,Ovo naprosto nije dobro”, kaže za BBC Vilijam DuVal, pevač sastava Alice In Chains i saradnik MC5.

,,Konačno su primljeni u rokenrol Kuću slavnih, baš u trenutku kada niko od njih ne može da bude tamo”.

Tragično je već i to da bend nikada nije mogao da dočeka izlazak novog albuma ili da doživi zasluženo, ali i zakasnelo laskanje, kao i njihova zaostavština ostaje tu gde i jeste.

Svi oni koji su imali priliku da osete vrtlog zvuka pobesnelog benda koji se na njih obrušavao sa bine, teško da će ikada moći da zaborave taj osećaj.

,,Nikada neću zaboraviti njihov nastup”, kaže za BBC muzičar i producent Don Voz.

,,Bilo je to zapanjujuće iskustvo. Nikada nisam ni čuo ni video ništa slično tome”.

Dinamični Detroit

Don Voz je izuzetno zapažen u muzičkoj industriji, radio je sa svima od Boba Dilana do Rolingstounsa.

Odrastao je u Detroitu tokom 1950-ih i 1960-ih.

,,Bilo je to vrlo uzbudljivo vreme”, priseća se on.

,,Nakon završetka Drugog svetskog rata, radnici iz svih zemalja sveta su počeli da dolaze da rade u automobilskoj industriji i sa sobom su donosili i svoju kulturu.

,,Tako da je to bila jedna luda mućkalica sa najrazličitijim sastojcima. Sve te kulture su onda stvorile nešto izuzetno originalno i to može i da se čuje u muzici koja je stvorena u tom gradu”.

Pored svih multikulturalnih i multirasnih slojeva koji su činili grad, Voz smatra da je na posleratni zvuk u velikoj meri uticala i radnička klasa.

,,Radi se o veoma iskrenim ljudima”, kaže on, ,,jer je Detroit bio grad u kojem je carevala jedna industrija i svi su na neki način bili u istom sosu. Tako da muzika odslikava bazičnu iskrenost.

,,Za mene je, recimo, Džon Li Huker oličenje Detroita.

,,Muzika grada je toliko sirova da sve vreme imaš osećaj da će sve da se raspadne, ali se to nikada zaista ne dogodi, gruv je totalno lud, prepun soul zvuka.

,,I sve dalje ide po tom principu, od Miča Rajdera preko Detroit Vilsa, pa sve do MC5, Studžisa ili Vajt strajpsa.

,,Svi oni dolaze iz takve tradicije”.

• „Stepenište ka raju“ staro pola veka
• Vudstok - od simbola hipi kulture do propalog projekta
• Džimi Hendriks: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja

I pored svega, Detroit je bio i grad koji se menjao.

Auto industrija je bila u naglom padu, dok su tenzije nezadrživo rasle.

Kulminacija je stigla u vidu rasnih nemira 1967.

Bred Tolinski, koautor biografije benda, za BBC kaže: ,,Ako je Motaun predstavljao stremljenja Detroita tokom 1960-ih, onda MC5 predstavljaju jednu od mnogih brutalnih realnosti grada”.

Grupu su 1963. osnovali gitaristi Vejn Krejmer i Fred Sonic Smit, kojima su se pridružili pevač Rob Tajner, bubnjar Denis Tompson i basista Majkl Dejvis.

Zaljubljeni u Džona Koltrejna, kao i u Boa Didlija i Čaka Berija, članovi benda su u svojim ranim danima predstavljali postavu koju je publika znala po žestokoj energiji i preciznoj svirci.

U intervjuu koji je dao za magazin Modžo 2003. godine, Igi Pop se priseća kako ih je gledao u tom periodu kada su, kako kaže, bili moćan ,,kaver bend iz velikog grada” kada su ,,zaista sjajno” obrađivali Rolingstounse, Džimija Hendriksa i The Who, između ostalih.

Izrazito levo orijentisana grupa je takođe predstavljala potkulturalni pokret 1960-ih.

Bili su inspirisani marksizmom i bitnicima, kao i psihodeličnim drogama tog vremena.

Tada su upoznali i Džona Sinklera, lokalnog hipika, aktivisu i džezera, koji je uskoro postao njihov menadžer.

Kao protivnici rasizma, bili su veliki poštovaoci partije Crnih pantera i članovi podružnice tog politikog pokreta, partije Belih pantera, koju su Sinkler i ostali osmislili.

,,Posetio sam kuću koja je bila njihovo sedište i tamo su u podrumu imali fotokopir mašinu”, za BBC kaže producent Brus Botnik, ,,gde je Sinkler štancovao kopije političkih proglasa partije Belih pantera”.

Svirali su na protestima protiv rata u Vijetnamu koji su prerastali pobune, pa su tako uskoro stekli reputaciju benda politički obojenog benda koji konstantno pokušava da izazove revoluciju na svakom frontu.

U pesmi Gotta Keep Movin’, oni pevaju: ,,Atomske bombe, Vijetnam, projektili na Mesecu/A svi se pitaju zašto se njihovi klinci već drogiraju”, dok su u numeri American Ruse besni na ,,terminalnu fazu” u kojoj se Amerika nalazi.

Postali su u isto vreme i predstavnici tog vremena, ali i njegov škart, kaže Jan Uhelski, još jedan koautor njihove oralne biografije.

,,MC5 su sve te kulturne promene – rat u Vijetnamu, rasni nemiri, maltretiranje dugokosih – koje su eksplodirale u Americi tokom kasnih 1960-ih, pretvorili u subverzivnu, bezobzirnu, nasilničku umetničku formu”, kaže za BBC Uhelski, ,,odsviranu glasno, energično, sirovo-kitnjasto i uz magiju koja kao da je iz njih oslobodila neke primitivne sile”.

Izuzetan debitantski album

Deni Filds, koji je bio menadžer Ramonsa i koji je radio za Elektra rekords, video je grupu koja je tada već svirala sopstvene pesme i poželeo je da im ponudi ugovor.

Džek Holcman, šef ove dikografske kuće, poželeo je da ih i sam vidi u Detroitu, zajedno sa Botnikom.

,,Bio je to najglasniji nastup kojem sam ikada prisustvovao”, priseća se Botnik.

,,Džek je momentalno odlučio da im ponudi ugovor”.

Bio je to poprilično neuobičajen, ali i mudra potez, a debitantski album je snimljen uživo.

,,Rekli smo – to je to”, priseća se Botnik.

,,Ako ih stavimo u studio, to neće biti to jer oni moraju da budu ispred publike da bi to funkcionisalo.

„Njihova muzika nije pripadala studiju – MC5 su bili bend za koncerte”.

Objavljen 1969. godine, Kick Out the Jams ne samo da se smatra jednim od najvećih živih albuma svih vremena, već i kao debitantski album koji je bio daleko ispred svog vremena.

Ova ploča takođe u sebi sadrži i trenutak čiste kristalizacije nekog novog vida rokenrola.

,,Zvučalo je kao da je sve odjednom eksplodiralo”, priseća se DuVal prvog slušanja albuma dok je bio tinejdžer.

,,Tačno sam mogao da zamislim kako se publika suzdržava. Imao sam običaj da buljim u omot ploče na isti način na koji sam se uživljavao u čitanje stripova kada sam bio klinac.

„Samo bih piljio u slike i želeo da uđem u njih.

„Bilo je to kao – ako budem dovoljno dugo buljio u njih, možda ću osetiti transfer delića te silne nergije”.

Na ploči se nalazi i jedan momenat koji će definisati ne samo ovaj album, već i samu grupu.

Pored žestokih gitarskih rifova i bubnjeva koji su zvučali toliko žestoko da je Tompson dobio i nadimak Mitraljez, na pesmi Kick Out the Jams može da se čuje i strasni vrisak Tajnera.

Pre nego što pesma eksplodira, on saopštava: ,,Baš sad, vreme je da…Srušimo sve drkadžije”.

To i nije bilo najprikladnije 1969.

Najveća robna kuća u Detroitu, Hadsons, odbila je da prodaje ploču zbog ovakvih prostakluka.

MC5 i Sinkler su tim povodom u lokalnom magazinu Fift estejt objavili oglas sa porukom: „Ostanite u životu sa MC5, a Hadsons neka se j***”.

Zbog ovoga je njihova ploča povučena sa rafova prodavnica širom zemlje, a Elektra je raskinula ugovor sa bendom.

Sve ovo nije bilo minorno iskakanje iz trenda, već samo početak burnog perioda.

Naredna ploča sastava MC5, Back In the USA iz 1970, donela je i raskid sa Sinklerom koji je 1969. završio u zatvoru, pošto je zbog dva džointa marihuanę koja su kod njega pronađena, osuđen na desetogodišnju robiju (iako je oslobođen 1972, nakon demonstracija i protesta na kojim je učestvovao i Džon Lenon).

Droge su postale problem i za bend, jer se heroin polako uvlačio u njihov sistem baš u vreme kada se pojavio album prikladnog naziva High Times.

Za Novu godinu 1972, bend je nastupio u velikoj plesnoj dvorani u Detroitu (Grande Ballroom), mestu koje je samo par godina pre toga bilo krcato sa hiljadama obožavalaca koji nisu prestajali da vrište, ali je ovom prilikom bilo slabo posećeno.

Na pola svirke, Krejmer je, potpuno izbezumljen, napustio binu i bend je tako prestao da postoji.

Ponovno ujedinjenje

I Krejmer i Dejvis su zbog droge završili u zatvoru, dok su ostali članovi benda formirali sopsvene grupe o otišli svojim putem.

Prošlo je punih dve decenije pre nego što su se 1992. ponovo okupili ne bi li odali poštu Tajneru koji je preminuo prethodne godine.

Nažalost, samo dve godine kasnije umro je i Smit, koji se u međuvremenu venčao sa pank ikonom Peti Smit.

Kako su godine prolazile, uticaj benda je postajao sve očigledniji, pa su stoga i usledile turneje na kojima su svirala tri preostala člana benda – Krejmer, Tompson i Dejvis – pojačani raznim gostujućim pevačima, među kojima je bio i DuVal.

,,Bilo je to potpuno nadrealno i magično”, rekao je on za taj trenutak kada je dobio šansu da nastupi sa svojim herojima.

,,Teško je čak i izgovoriti koliko je mi je sve to značilo”.

Slično njemu, i gitarista Gilbi Klark, koji je bio član sastava Gans end rouzis, priseća se svirke sa MC5 dok je bio član postave u periodu 2005-2012 godine.

,,Bilo je to isključivo iz ljubavi”, seća se on.

,,Kada mi je Vejn pokazao gitarske deonice, to me je potpuno raznelo.

,,To mi je dalo novi razlog za obožavanje muzike, kao i šansu da vidim kako su on i Fred planirali te deonice i šta je zapravo činilo zvuk MC5. Bilo je to potpuno neverovatno”.

Dejvis je umro 2012. godine, dok su Krejmer, Tompson i Sinkler umrli u razmaku od samo tri meseca (od februara do maja 2024. godine), neposredno pred objavljivanje njihove labudove pesme.

Album Heavy Lifting je producirao Bob Ezrin (Lu Rid, Alis Kuper, Kis).

Tompson se pojavljuje na dve pesme, dok je Krejmer napisao 12 od ukupno 13 pesama zajedno sa Bredom Bruksom, muzičarem iz Oklanda.

Krejmer je izuzetno strastveno radio na novom albumu, te je stoga njegova smrt od karcinoma pankreasa i došla kao šok za sve.

,,Niko nije znao šta se približava, Vejn ponajmanje”, kaže Voz.

,,On je zaista mislio da je sasvim okej sve do 10 dana pre smrti. Imao je silne planove za tu godinu i za sam album”.

Voz na ploči svira bas gitaru i smatra da ovaj album predstavlja radostan razlaz.

,,Za mene je ovo divno sećanje”, kaže on.

,,Naša je misija bila da sviramo maksimalno energično i da tako pokažemo kakav je bio duh originalnog benda i jako mi je drago da sam dobio šansu da budem deo toga.

,Takođe, jako sam ponosan na Vejna. Otišao je dok je bio u sjajnoj formi. Mislim da je ovo najbolja ploča koju je napravio”.

Bez obzira na originalni razlaz benda u trenucima kada je pank rok bio tu, iza ćoška, vizionarski i visoko-oktanski nalet grupe se pokazao kao nestvarno uticajan.

,,Razlog zbog kojeg MC5 u knjizi opisujemo kao ‘najrevolucionarniji rok sastav’ je taj što su oni to i bili”, kaže Tolinski.

,,Oni su bili pioniri i hevi metal zvuka, njihov prkosan stav je završio u pank roku”.

I pored svega, Voz smatra da je njihov uticaj u krajnjoj istanci nedovoljno istaknut.

,,Njihova zaostavština mora da bude očiglednija”, kaže on.

,,Oni su bili najrevolucionarniji, najradikalniji i najbuntovniji bend svih vremena – oni su prava esencija rokenrola.”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk