Б.Ч.Ј.

21. 10. 2022. 19:48   >>  19:48

ОЦИЈЕЊЕНО НА РЕГИОНАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ

Земљама региона потребно унапређење медијског законодавства

Представници парламената и новинарских удружења из четири државе западног Балкана, Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније и Босне и Херцеговине данас су на сусрету у Парламентарној скупштини БиХ установили да је неопходно да дође до унапређења медијског законодавства у земљама региона.

То је оцијењено на регионалној интерпарламентарној конференцији "Унапређење медијског законодавства у Црној Гори, Сјеверној Македонији, Србији и Босни и Херецеговини".

Како је саопштено из Синдиката медија Црне Горе, тема сусрета је Декларација из Скопља, важност дијалога између парламената и новинарских удружења и организација, као и унапређењу медијске легислативе. Наиме, у новембру 2021. године представници парламената у региону и новинарских удружења и синдиката из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Сјеверне Македоније потписали су Декларацију о унапређењу дијалога о слободи медија на Западном Балкану. Циљ тог документа је њихов заједнички рад како би се унаприједили услови рада медија и новинара/ки, побољшала безбједност и јачала слобода медија.

Према ријечима предсједника Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ), Радомира Крачковића, од усвајања Декларације у Скопљу у Црној Гори је остварен напредак који је директан резултат започете сарадње. Подсјетио је на иницијативу коју је СМЦГ поднио заједно са осам других организација које се баве медијима у циљу измјена Кривичног законика. Измјене овог документа прихватиле су и Скупштина и Влада, а на самом крају прошле године усвојене су измјене којима су повећане казне за најтеже случајеве напада на новинаре.

"Оно што нам је веома важно је то да су посланици једногласно усвојили ове измјене чиме су коначно показали висок ниво сензибилитета за један од највећих проблема у медијској сфери. Дубока политичка поларизација и сада већ политичка блокада у Црној Гори тада се није одразила на ово питање него су све партије биле јединствене да се нешто конкретно мора радити", нагласио је Крачковић.

Он је казао да је СМЦГ охрабрен овим резултатом, ушао у процес измјене медијских закона као и у израду прве Медијске стратегије у Црној Гори која треба да обезбиједи оквир за побољшање стања у медијима али и положаја новинара и медијских радника до 2026. Крачковић је додао да су планиране и измјене кровних медијских закона, али да иако су нацрти ових закона завршени, још није почела јавна расправа. Поручио је да ће Синдикат медија наставити сарадњу и директне контакте са политичарима како би заговарао даља побољшања медијског законодавства.

"Вјерујемо да су ово ствари око којих се сви можемо окупити јер је то неопходан предуслов за даље јачање слободе медија али и професионалних стандарда на којима политичари често инсистирају, нарочито када их медији критикују, па чак и кад је то оправдано. Ово је прилика да и сами допринесу да имамо одговорно и објективно новинарство и вјерујемо да је заједно нећемо пропустити", закључио је Крачковић.

Предсједник Удружења БХ новинари Марко Дивковић нагласио је да новинари у БиХ раде под великим политичким, економским и безбједносним притиском.

"У темељу безбједносних притисака најчешће је мржња као најнижи облик људског осјећања. Оно што ме радује је подршка дијела парламентараца који подржавају коначно идеју да се у БиХ донесе закон којим ће напад на новинаре бити третиран као кривично дјело", казао је Дивковић.

Предсједавајући Заједничке комисије за људска права Парламентарне Скупштине БиХ, Лазар Продановић казао је да је у БиХ усвојена иницијатива гдје је захтијевано од Вијећа министара БиХ да упути у процедуру измјене Кривичног закона у погледу санкционисања напада на новинаре.

"Тренутно очекујемо да ће Вијеће министара наведени закон упутити у парламентарну процедуру", казао је Продановић.

Предсједник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић подсјетио је да су се парламентарци и новинари обавезали ће заједно радити на побољашњу медијске легислативе да би се допринијело медијским слободама и сигурности новинара у складу са ЕУ интеграцијским процесима. То би, како је рекао, требало да доведе до веће слободе изражавања у нашим земљама.

"У овом тренутку је примарно и већа безбједност новинара у свим земљама западног Балкана. Нажалост, у многим случајевима су генератори мржње према новинарима политичари. Ми то у Србији истичемо као велики проблем јер након тога у јавности се те ствари примају здраво за готово и биљежимо пораст броја напада и притисака на новинаре које раде професионално свој посао", казао је Бодрожић.

Посланица и чланица одбора за културу и информисање Народне скупштине Србије Татјана Манојловић истакла је да нема слободног друштва без слободних медија.

"Свијест о значају сфере информисања и медија нас је довела на овај сусрет. Знајући све то сви смо свјесни који значај медији имају и зато их са правом многи сматрају још једним важним стубом власти. Нажалост, често тај значај медија бива злоуптријебљен те смо и о томе разговарали на данашњем сусрету", казала је Манојловић.

Представник Удружења новинара Македоније Милан Спировски закључио је да су БиХ, Србија, Црна Гора и Македонија показале проактиван приступ за промјену медијске регулативе и то годину дана након потписивања Декларације у Скопљу.

"Драго ми је да се на овај начин на једном регионалном нивоу састајемо и нудимо конструктивна рјешења како би побољшали сав процес имплементације законодавства", поручио је Спировски.

Планирано је да се у дијалог, у наредном периоду, поред Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Сјеверне Македоније, укључе и друге државе региона.