Друштво

[ М.В. ]

29. 11. 2022. 18:41   >>  18:45 5

ЦГ ИХ ВЕЋ УПИСАЛА

Уважен захтјев Хрватске: Празник и Коло Светог Трипуна на листи УНЕСЦО

Из хрватске мисије при УНЕСЦО објелодањено је да су "Празник Светог Трипуна и Коло Светог Трипуна, традиција Хрвата из Боке Которске који живе у Хрватској", уписани на УНЕСЦО Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства. Ту информацију објавила је на Твитеру Гордана Генц из хрватске мисије при УНЕСЦО. Ово долази након што је средином децембра прошле године Бокељска морнарица Котор на црногорски захтјев званично уврштена на УНЕСЦО-ву листу свјетске нематеријалне културне баштине. У Номинационом листу Црне Горе наведени се и култ Св. Трипуна, католици и Хрвати, као и припадници осталих националности на простору Боке Которске, који су учествовали у њеном очувању.

Испоставља се, међутим, да је и Хрватска поднијела такав захтјев.

Вијест о прихватању хрватске кандидатуре навела је Генц на Твитеру. 

"Урађено је - 'Празник Светог Трипуна и Коло Светог Трипуна, традиција Хрвата из Боке Которске који живе у Хрватској', уписана је на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства", казала је Генц. 

Интересантно је да су експерти УНЕСЦО прихватили упис засебног елемента иако је ријеч о традицији коју је успоставила загребачка подружница Бокељске морнарице из Котора. Тако да ће овим уписом на Листи нематеријалне бастине бити и Бокељска морнарица, са својим устројством и колом које се игра традиционално испред Катедрале Светог Трипуна у Котору и плес који - управо носећи традицију из Котора - игра тамошња подружница которског поморског удружења.

Кандидатура је званично најављена на сајту УНЕСЦО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу).

"Коло Светог Трипуна изводе припадници Бокељске морнарице испред цркве обучени у традиционалне униформе. Игра, чијих 12 фигура симболизују карактеристике живота на мору, највидљивији је културни елемент ове заједнице, а додатно охрабрујући разлог за окупљање, дружење и преношење традиције на млађе генерације. Носиоци ове традиције састају се током фебруара и марта у сваком граду у којем се налази Бокељска морнарица", пише у тексту апликације.

Уз то се и наводи да се светковина у Сплиту обиљежава најмање од 1873. године, а у Задру од 1915. године, као и у другим хрватским градовима.

"Духовност Хрвата католика из Боке Которске ("Бокељских Хрвата“) везана је за култ светог Трипуна. Овај светац, који је рођен 232. године нове ере у селу Кампсаде у данашњој Турској, убијен је у 18. години јер је одбио да негира своју хришћанску веру. Његови посмртни остаци донијети су у Котор 809. године и од тада се слави као заштитник Котора, Бискупије которске и Бокељске морнарице", наводи се на сајту УНЕСЦО.

Наводи се и да је снажна жеља Хрвата Боке да искажу свој културни идентитет условила упис овог културног добра у Регистар културних добара Републике Хрватске 2015. године.

"Идеја је потекла од самих Хрвата Боке након што су видјели да је Министарство културе успјешно покренуло примјену Конвенције у Хрватској. Као локалне заједнице носилаца бокељске традиције у хрватским градовима у којима живе, истрајали су у жељи да своју традицију кандидују за УНЕСЦО Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства", наводи се на сајту УНЕСЦО. 

Прихватању захтјева власти у Подгорици да Бокељска морнарица Котор буде званично била уврштена на УНЕСЦО-ву листу, претходила је велика дипломатска активност Црне Горе. 

Поводом кандидатуре за упис на листу свјетске баштине, из Владе Црне Горе је 2018. саопштено да Бокељска морнарица баштини 12 вјекова традиције локалне заједнице Боке Которске, гдје су се смјењивали културни и политички системи, али се Бокељска морнарица успјела очувати захваљујући локалној заједници Котора, Тивта и Херцег Новог, те породичним традицијама које су се уградиле у то културно добро.

Коначном усаглашавању Номинационог досијеа за кандидатуру је претходило незадовољство међу припадницима Хрвата у Црној Гори, јер првобитна верзија досијеа није директно именовала култ Светог Трипуна, католичке вјернике и припаднике хрватског народа. Због тога су и хрватска удружења реаговала. 

Након вишемјесечних консултација странке Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) са тадашњим Министарством културе, примједбе су уважене, па се у Номинационом листу наводи и култ Светог Трипуна, католици и Хрвати, као и припадници осталих националности на простору Боке Которске, који су учествовали у њеном очувању. 

 

 

Пратите нас на

Коментари 5

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије