[ Марија Радуловић, ТВЦГ ]

15. 03. 2023. 07:14   >>  08:28 2

ПРИЧА О РАДМИЛИ ПОПОВИЋ

Одрекла се кошаркашке каријере због бриге о родитељима

Некада успјешна кошаркашица Радмила Поповић из Петровића код Никшића се одрекла каријере да би се посветила болесним родитељима. На питање да ли би нешто промијенила, двадесет година касније каже да би све поновила.

Да живот има чудне путеве и некад неочекиване изборе примјер је Радмила Поповић, из села Петровићи на самој граници између Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Радмилина прича сели нас на кошаркашки терен. Прије двије деценије Радмила баш са кошаркашком лоптом на паркету је била ненадмашна.

Иако је на ливадама Петровића као дијете играла фудбал, њена висина била је предодређена за друго.

“Ја мислим да је то све због урођене кондиције због одрастања на селу. Ја сам била тамо кад сам дошла могла сам три сата да трчим непрестано да се не уморим да се не презнојим”, каже Радмила.

Прве кораке направила је у никшићком клубу “Ролинг”, али њен таленат превазилазио је границе Црне Горе и одлази у Бугарску.

“Ја кад сам дошла на пробу мислим да сам дала 25 поена, малтене су ми рекли реци цијену за коју ћеш да играш”, наводи Радмила.

Да би била ближе родитељима потписује уговор за Вардар затим након тога за Румунију, али сви путеви враћају је у Никшић, гдје је и одиграла посљедњу сезону.

Окачила је патике о клин и посветила се болесној мајци у Петровићима. Након мајчине смрти остала је да се брине о оцу.

“Остала је због мајке, мајка је боловала 12 година. Неко се мора жртвовати због родитеља”, каже Сава Поповић, Радмилин отац.

Са спортског терена Радмила је упловила у матичарске воде. Вјенчава парове у Петровићима, за 20 година склопљено је 30 бракова.

“Ја се нисам удавала, мало сам закаснила, а можда и нисам. Тај мушкарац би требало да кува, пере суђе, чисти, а ја да радим вањске послове, мени треба неко за кућне послове. За стоку дрва, ја бих то да завршавам, а он нека сједи и пере суђе”, поручује Радмила.

Када судбина измијеша карте увјек се питамо да ли смо негдје погријешили у корацима, али не и Радмила.

“Све исто бих урадила, све исто и жртвовала се. Ја често кажем овдје смо случајно и у пролазу можда наставим даље, кад сам видјела Европу , можда и обиђем свијет”, закључила је Радмила.