Мина [ Р.Б. ]

25. 03. 2023. 10:44   >>  10:43

ДИГИТАЛНА ТРАНСФОРМАЦИЈА

Отворени подаци добар механизам за транспарентност јавне управе

Отворени подаци су добар механизам за друштвено одговорно понашање и унапређење транспарентности јавне управе, сматрају представници пословне и академске заједнице, цивилног друштва и медија.

У саопштењу Програма Уједињених нација за развој (УНДП) наводи се да би због тога Влада Црне Горе требало да едукује запослене у јавној управи да креирају и управљају отвореним подацима, са обзиром на њихов значај за друштво и привредни сектор.

Како су казали из УНДП-а, један од кључних циљева пројекта „Убрзање дигиталног управљања” којим подржавају Владу Црне Горе у процесу дигиталне трансформације, јесте да подржи Министарство јавне управе у унапређењу система управљања отвореним подацима.

„Такође, УНДП први пут у Црној Гори разматра отворене податке од великог значаја у складу са Директивом Европске уније (ЕУ), као посебну поткатегорију отворених сетова података чија је поновна употреба повезана са значајним бенефитима за друштво, животну средину и привреду уопштено“, каже се у саопштењу.

Из УНДП-а су рекли да су истраживањем које је рађено у оквиру пројекта, а у којем су учествовали представници пословног сектора, академске заједнице, невладиних организација и медија, идентификовани кључни недостаци у функционисању портала отворених података.

Они су казали да су дате препоруке за ту област, која је у Црној Гори још у почетној фази, узимајући у обзир разлику између отворених података и података и информација добијених у складу са процедурама о слободном приступу информацијама.

„Појам отворених података се односи на податке у машински читљивом и отвореном формату, који су физичким и правним лицима доступни за „поновну употребу“ у циљу стварања нове вриједности, односно дијељење без ограничења“, додаје се у саопштењу.

Наводи се да грађани и привреда имају изузетно позитиван став о отвореним подацима, што потврђује податак да значајан број испитаника сматра да су отворени подаци изузетно важни - 93,4 одсто.

Из УНДП-а су казали да готово 90 одсто испитаника сматра да портал није довољно медијски промовисан, иако се отворени подаци сматрају механизмом за унапређење транспарентности, дигитализације и уопште реформе јавне управе.

Како су навели, представници пословне и академске заједнице, цивилног друштва и медија виде у отвореним подацима и порталу добар механизам за друштвено-одговорно понашање.

„Па су тако кључни мотиви за коришћење отворених података рјешавање конкретног проблема - 66 одсто испитаника, унапређење услуге за грађане и клијенте - 61,7 одсто, као и развој иновативне услуге/wеб сајта - 57,4 одсто“, каже се у саопштењу.

Из УНДП-а су рекли да највеће интересовање влада за отворене податке из области образовања, статистике и финансија.

Како су навели, за отворене податке у сектору образовања заинтересовано је 95,7 одсто испитаника, за област статистике 89,4 одсто, док је интересовање за финансије на централном и локалном нивоу показало 87,2 одсто испитаника.

„Они сматрају да отворени подаци повећавају ефикасности у раду и повећавају продуктивност, али да у јавној управи и међу доносиоцима одлука постоји неразумијевање о значају отворених података“, каже се у саопштењу.

Из УНДП-а су рекли да је један од закључака истраживања да је потребно јачати капаците унутар органа јавне управе и локалних самоуправа на свим нивоима, као и свијест о значају отворених податка, а све у циљу стварања пуне отворености јавне управе.

Гашпарикова: Важно јачати проактивно објављивање података

Стална представница УНДП-а у Црној Гори, Даниела Гашпарикова, подсјетила је да је за постизање циљева одрживог развоја важно да држава користи све расположиве ресурсе.

Она је казала да степен и брзина напретка државе ка чланству у ЕУ и остваривању Агенде 2030 умногоме зависи од ефикасности и транспарентности јавне управе.

Зато је, како је поручила Гашпарикова, важно јачати проактивно објављивање података, уз истовремено побољшање квалитета транспарентности, тако да подаци буду лако доступни и претраживи, машински читљиви и у складу са потребама друштва и привредног сектора.

„На примјер, ако узмемо у обзир сектор саобраћаја, анализом отворених података о саобраћајним незгодама могу се идентификовати угрожене групе учесника у саобраћају на основу демографских карактеристика, као и узроци, начини и локације на којима се најчешће дешавају незгоде“, навела је Гашпарикова.

Она је рекла да је на основу тих сетова података могуће направити моделе за предвиђање саобраћајних незгода, утицати на измјену режима саобраћања и санирати критичне тачке на идентификовним локацијама.

„Додатно, комбинација сетова података из других области добра је база за креирање и дигиталних алата који ће аутоматски слати сигнале надлежним службама уколико су прекршена правила која потенцијално угрожавају саобраћај на тим локацијама“, навела је Гашпарикова.

Она је казала да се поновном употребом отворених података и њиховим комбиновањем и увезивањем утиче на повећање ефикасности пословања, креирање политика, али и нових производа и услуга који унапређују квалитет живота и пословање.

Дукај: Отворени сетови од великог значаја

Министар јавне управе Мараш Дукај истакао је да у оквиру сетова отворених података посебну категорију представљају подаци високе вриједности (хигх-валуе опен дата сетс).

Ти подаци, како је казао, нијесу фиксна категорија, већ се временом препознају нови, на бази фактора као што су утицај на одрживи развој, економски ефекти, потенцијал за иновације, квалитет података.

„Имајући то у виду, уз подршку УНДП-а је први пут, у складу са Директивом ЕУ за подстицање поновне употребе отворених података у државама чланицама, урађена процјена сета тих података“, навео је Дукај.

Како је рекао, отворени сетови података од великог значаја, у које спадају геопросторни, посматрање земље и животна средина, метеоролошки подаци, статистика, власништво у компанијама и мобилност, кључни су ресурс за дигитално управљање, нарочито креирање нових дигиталних рјешења која поновном употребом тих података добијају на вриједности.