Mi.M.

Crna Gora razmatra ograničenje e-cigareta

U Crnoj Gori je pokrenuta inicijativa za ograničavanje upotrebe duvanskih proizvoda, uključujući e-cigarete, a očekuje se da nova zakonska rješenja regulišu njihovu upotrebu, saopšteno je Portalu RTCG iz Instituta za javno zdravlje. Prema uredbi Evropske unije, jednokratne e-cigarete biće zabranjene krajem 2026. godine, pa se postavlja pitanje hoće li Crna Gora, poput Belgije, uvesti sličnu zabranu.

Dok Evropska unija najavljuje zabranu jednokratnih e-cigareta od 2026. godine. Crna Gora planira ograničiti upotrebu duvanskih proizvoda i e-cigareta.

"U Crnoj Gori je inicirano ograničenje upotrebe duvanskih i njima sličnih proizvoda (što uključuje i e-cigarete), te se očekuje da će se usvajanjem novog Zakona o ograničenju upotrebe duvanskih proizvoda regulisati i upotreba navedenih proizvoda", saopštili su iz Instituta za javno zdravlje.

Iako se E-cigarete nude korisnicima kao zdravija zamjena za klasične duvanske proizvode i kao pomoć u odvikavanju od pušenja, istraživanja su potvrdila da je uticaj duvanskog dima na ćelije pluća vrlo opasan po zdravlje, upozorila je prof.dr Agima Ljaljević, specijalista socijalne medicine i Nacionalna koordinatorka za kontrolu duvana sa Instituta za javno zdravlje (IJZ).

S obzirom na to da se sadržaj e-cigareta dobija ekstrakcijom nikotina iz duvana, za Portal RTCG, doktorka kaže da to može da stvori jaku zavisnost, te da može biti opasno po zdravlje.

Kako je pojasnila, kao i ostale supstance koje izazivaju zavisnost, nikotin aktivira krugove nagrađivanja u mozgu i povećava nivoe dopamina, što, kako ističe, pojačava osećaj nagrade.

"Zadovoljstvo, koje se tom prilikom stvara, motiviše ljude da koriste nikotin iznova i iznova, uprkos neželjenim efektima po zdravlje. Navedene reakcije utiču na razvoj zavisnosti od nikotina, ali i drugih supstancija, poput kokaina i metamfetamina", istakla je doktorka.

Međutim, ona ukazuje i na to da nikotin takođe utiče i na djelove mozga zadužene za pažnju i učenje, a može i da uključi poremećaje raspoloženja i trajne probleme sa kontrolom impulsa (teškoće u borbi potiv nagona).

Rizik od nastanka hronične opstruktivne bolesti pluća

Pored toga, E-cigarete, izlažu pluća različitim supstancama, zbog čega je, kako doktorka ističe, rizik za nastanak HOBP, (hronična opstruktivna bolest pluća) kao recimo emfizema pluća podjednako moguć kod korišćenja e-cigareta, kao i kod klasičnih.

Pojašnjava da, upotreba e-cigareta dovodi do promjena u alveolama, ( sitni mjehurići u plućima) čime se smanjuje površina za razmjenu gasova i zbog toga manjak koseonika ulazi u krvotok.

"Opasnost od upotrebe E-cigareta vezana je i za dodavanje aroma tečnostima iz kojih nastaje nikotinski aerosol, koji, pored nikotina, sadrži isparljiva organska jedinjenja, teške metale kao što su nikl, diacetil, arome i druge ultrafine partikule koje se opisuju kao „štetne“ ili „potencijalno štetne“, kancerogene i mogu uzrokovati teške bolesti pluća", upozorava doktorka.

Napominje da su naučnici otkrili da je sposobnost plućnih ćelija da se oporave nakon izlaganja dimu e-cigareta značajno smanjena.

"Štetnost upotrebe e-cigareta potvrđuje i činjenica da slučajno gutanje i udisanje tečnosti iz e-cigareta takođe može izazvati potencijalno fatalno trovanje", istakla je doktorka.

Istraživači potvrđuju da e-cigarete mogu izazvati ozbiljne srčane i druge probleme zbog nikotina i ultrafinih čestica koje sadrži.

Najnoviji podaci iz ESPAD istraživanja za 2024. godinu ukazuju na zabrinjavajući porast upotrebe e-cigareta među učenicima uzrasta od 15 do 16 godina u evropskim zemljama, uključujući i Crnu Goru.

Prema najnovijim podacima Evropskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci (ESPAD) među učenicima u istraživanju, u prosjeku 44% učenika iz Evrope je barem jednom u životu koristilo elektronske cigarete.

Ovaj procenat se značajno razlikuje među zemljama – od 22% u Portugalu do 57% u Mađarskoj. U čak 13 od 37 zemalja koje su učestvovale u istraživanju, više od polovine učenika je probalo e-cigarete, dok je u svega šest zemalja, uključujući Crnu Goru, taj procenat ispod 33%.