Данијел Гарић [ ТВЦГ ]

13. 02. 2023. 11:37   >>  11:31

НАУЧНИЦИ ИЗНЕНАЂЕНИ

Пластика из Кине и Бразила пронађена на Артику

Пластични остаци су глобални проблем на који чак ни ненасељена дивљина крајњег сјевера није имуна. Научници су прошле седмице примијетили значајне количине пластичних остатака како плутају у удаљеном Арктичком океану, истакавши да је још увијек нејасно одакле тоне пластике долазе тако далеко. Научници примијетили по етикетама да највише отпада у Артик долази из Русије и Норвешке.

Пројекат грађанске науке који спроводи Институт Алфред Вегенер, Центра за поларна и морска истраживања (АВИ) понудио је јуче прве увиде у катаклизмичке слике најудаљенијих дјелова океана.

“Са истраживањима смо почели 2016. године. Снимили смо пластичне остатке на обалама Свалбарда. Од 2016. до 2021. године ово је износило 23 хиљаде артикала укупне тежине скоро двије тоне”, рекла је истраживачица АВИ Мелани Бергман.

Појаснила је да је сада организација отишла корак даље и да је истражено одакле потичу остаци на којима су још увијек биле ознаке, етикете или жигови.

Иако је јасно да је већина артикала поријеклом из сектора рибарства, није се могло знати одакле конкретно долази тај отпад. На етикетама примјећујемо да највише отпада долази из Русије и Норвешке.

Пластични остаци проналазе пут до океана са бродова и из сјеверних земаља са лошим системима управљања отпадом. Бројни остаци су пронађени чак и из Сједињених Америчких Држава, што је збунило истраживаче, с обзиром на морске струје које нису могле тај отпад послати на Арктик.

“Чак смо пронашли остатке који потичу из тако удаљених земаља, попут Бразила и Кине на обали Свалбарда. И пластични остаци из Европе, посебно из Њемачке, такође су завршили на крајњем сјеверу, чинец́и осам одсто укупног броја. С обзиром да је Њемачка европски шампион у погледу производње пластике и извоза отпада, овај релативно висок проценат није толико изненађујући", каже Бергман.

Према студији, поређење нових података са онима из претходног теренског рада спроведеног на површини мора и дубоком дну океана показује да се много више отпада акумулира на арктичким обалама, што их чини својеврсним понором.

Овај пластични отпад представља додатне изазове за арктичке екосистеме, који су већ превише оптерећени климатским промјенама. Арктик се загријава четири пута више од глобалног просјека.

„Наши резултати истичу да чак и просперитетне индустријализоване земље, које могу себи да приуште боље управљање отпадом, дају значајан допринос загађењу удаљених екосистема попут Арктика“, рекла је Бергман.

Предлаже да је неопходно побољшати локално управљање отпадом, посебно на бродовима и у рибарству, али и указује не неопходност смањења глобалне производње пластике.

“Посебно треба да смање употребу богате земље Европе, Северне Америке и Азије, јер више од 10 процената свјетске производње пластике долази од њих у наше воде. Ово још једном наглашава хитну потребу за амбициозним и правно обавезујућим Уговором УН о пластици", закључила је Бергман.