[ Dragana Lalević, TVCG ]

IZBOR USTAVNIH SUDIJA

Sa kandidatima o partijskoj i nacionalnoj pripadnosti

Ustavni odbor nastavio je saslušanje kandidata za sudije Ustavnog suda. Danas su na pitanja odgovarali Nikola Golubović, Sulejman Guči i Dragana Đuranović. Poslanici su ih pitali o opravdanosti postojanja ustavne žalbe, da li je nacionalna pripadnost kriterijum za izbor, ali i problematizovali političku pripadnost.

I drugog dana trećeg kruga izbora sudija Ustavnog suda saslušana su tri kandidata. Prvi dolazi iz Agencije za zaštitu životne sredine, a evo šta bi uradio prvog radnog dana.

“Pozvao bih nadležni državni organ, to je u ovom slučaju Uprava za državni katastar i imovinu da dođu i pogledaju u kakvom stanju se nalazi zgrada i u kakvom stanju rade ljudi u Ustavnom sudu”, kazao je Nikola Golubović, kandidat za sudiju Ustavnog suda.

Poslanici su problematizovali efikasnost Ustavne žalbe u Crnoj Gori, budući da se, kako kažu, najčešće samo potvrdi odluka redovnih sudova.

“Šta mislite da li je opravdao svoje postojanje, jer znamo da sudu u Strazburu po broju stanovnika najviše dolazi žalbi iz Crne Gore”, pitao je poslanik SNP-a Dragan Ivanović.

“Moje mišljenje kao pravnika je da određeni rok treba da postoji, jer u protivnom dolazimo u neku vrstu pravne nesigurnosti. Ustavne žalbe se moraju u radu uzeti kao prioritet, po njima se mora postupati što hitnije i u što kraćim rokovima kako Evropski sud ne bi negirao djelotvornost ustavne žalbe”, odgovorio je Golubović.

Sujejman Guči, dugogodišnji advokat iz Ulcinja i bivši sudija osvrnuo se na odredbu da bi i pripadnici manjinskih naroda trebalo da budu zastupljeni u Ustavnom sudu

“Smatram da nije dobro stvarati atmosferu da je nacionalna pripradnost jedan od dominantnih kriterijuma prilikom izbora sudija Ustavnog suda, to je lično pravo, pravo svakog čovjeka da bude ono što jeste”, kazao je poslanik Demokrata Momo Koprivica.

“Od Višeg, Privrednog, Apelacionog, Vrhovnog, do sada Ustavnog nikad nijedan Albanac od 1945. do danas nije bio sudija tih sudova. Ja, zamolio sam ovaj odbor da se prilikom izbora rukovodi stručnim referencama”, odgovorio je Guči.

Dragana Đuranović, nakon dugogodišnje sudijske karijere bila je zaštitnica imovinsko- pravnih odnosa, ali je s te funkcije, po prvostepenoj presudi nezakonito smijenjena.

Poslanicima je izgleda zanimljivije bilo njeno članstvo u DPS-u.

“Do koje mjere je opasno za sudije i sutkinje da budu dio određene ideološke partijske pripadnosti”, pitala je poslanica GP URA Božena Jelušić.

“Sada kada sam rekla da sam član jedne partije napravila se buka oko toga, a ja ću vam sada reći, nikada svoj profesionalizam ne bih stavila ispred partijskog stava. U momentu kada bih bila izabrana naravno da to moje članstvo ne bi dolazilo u obzir jer mi ga uskraćuje Ustav”, navela je Đuranović.

“Mislim da će vam to otežati put do dolaska na poziciju sudije, koliko god bio nivo vaše stručnosti na bazi biografije koju ste ovdje naveli”, poručio je poslanik DPS-a Danijel Živković.

Za izbor na poziciju sudije Ustavnog suda kandidatima je potrebna dvotrećinska, odnosno tropetinska podrška poslanika u drugom krugu. Ustavni sud je bez kvoruma od septembra, a poslanici treba da izaberu četiri sudije od prijavljenih 26. kandidata.

Ustavni sud, od ukupno sedam, ima samo troje sudija i od septembra prošle godine nema kvorum za odlučivanje.

Sudije Ustavnog suda bira Skupština Crne Gore na 12 godina, dvotrećinskom, odnosno tropetinskom većinom glasova poslanika.