Р.Б./Т.Г. [ Мина ]

26. 01. 2023. 20:46   >>  20:53 6

УСТАВНИ ОДБОР

"Саслушања завршена, почињу консултације о избору судија"

Уставни одбор данас је завршио саслушања 26 кандидата који су се пријавили на јавни позив за избор четворо судија Уставног суда.

Предсједница одбора Симонида Кордић казала је да вечерас настављају консултације унутар тог скупштинског тијела везаним за избор судија.

Уставни одбор предложиће четири кандидата, а коначну одлуку доноси црногорски парламент двотрећинском, односно тропетинском већином гласова посланика.

На посљедњем гласању у парламенту нико од четири предложена кандидата за судије Уставног суда није добио потребну већину, ни у првом ни у другом кругу гласања.

Данас су на питања чланова одбора од 14 сати одговарали Снежана Јоница и Амер Шукурица.

Уставни суд, од укупно седам, има само троје судија и од септембра прошле године нема кворум за одлучивање.

Судије Уставног суда бира Скупштина Црне Горе на 12 година.

Одговарајући на питање Весне Павићевић (ДПС) која је од тражила изјашњење у односу на отказе у просвјети који су подијељени 2021. године у мандату тада актуелне министарке Весне Братић, кандидаткиња за судију Уставног суда Снежана Јоница казала је да да држава има право на регресну тужбу како би од конкретног овлашћеног лица које је изазвало штету држави, могла да наплати штету уколико докаже да та особа није поступала у складу са одговарајућом пажњом, да је штета учињена намјерно и слично.

"Ја нисам била у прилици да отпратим да је негдје било регресних тужби у односу на оне који су конкретни доносиоци одлука", казала је Јоница.

Додала је да одлично памти извјештај ДРИ из 2015. којим је дефинисан однос према износу судских трошкова у завршном рачуну буџета - у периоду од 2012. до 2014/2015. године држава је платила 71 милион еура за судске трошкове.

"Мислим да је 60 одсто од овог износа досуђени износ, а 40 одсто износ судских трошкова или трошкова извршења", казала је Јоница.

Додала је да је то проблем који годинама траје, те да не треба фокус ставити на само један случај.

Јоница је казала да нема дилеме да ће повјерење јавности у Уставни суд зависити од тога колико ће представника мањинских народа бити у суду то би увећало кредибилитет суда.

Истакла је да жели тај степен повјерења јавности у Уставни суда да грађани умјесто "ићи ћу до Стразбура", говоре "ићи ћу до Уставног суда".

Шукурица: Уставни је до сад био политички суд

Уставни суд је до сада био политички суд, оцијенио је кандидат за судију Уставног суда Амер Шукурица одговарајући на питање посланика Демократског фронта (ДФ) Драгана Бојовића који га је питао у којој мјери сматра да је наше правосуђе свих година било непристрасно, да ли је било политичких утицаја или намјерних грешака у пракси.

Када је ријеч о редовним судовима, Шукурица је казао да се доводи у сумњу непристрасност судија ако им извршна власт дијели кредите и станове.

“Извршна власт не може да да кредит или стан судији, а да не постоји разлог за то”, рекао је Шукурица.
Он је истакао да је Уставни суд филтер свих судова.

Казао је да "ћемо изузетно побољшати квалитет судства уколико изаберемо квалитетан Уставни суд. Он контролише све судове у Црној Гори, до сада то није радио". 

Јуче су пред Одбором била три кандидата за судије - Едмонд Ујкај, Азра Цама и Маја Шћепановић.

За судију Уставног суда, како се наводи у јавном позиву, бира се особа из реда истакнутих правника са најмање 40 година живота и 15 година радног искуства у правној струци.

Кандидат мора да буде црногорски држављанин, да је здравствено способан за обављање послова, да има прописан ниво квалификације образовања и положен стручни испит за рад у државним органима или правосудни испит.

На посљедњем гласању у парламенту нико од четири предложена кандидата за судије Уставног суда није добио потребну већину, ни у првом ни у другом кругу гласања.

Уставни одбор је за судије тада предложио Снежану Арменко, Илију Вукчевића, Јадранку Новаковић и Јелену Ружичић.

Уставни суд, од укупно седам, има само троје судија и од септембра прошле године нема кворум за одлучивање.

Судије Уставног суда бира Скупштина Црне Горе на 12 година, двотрећинском, односно тропетинском већином гласова посланика.