К. Јанковић [ Portal RTCG ]

PODACI IZ VLADINE STRATEGIJE

Najčešće se umire od moždanog udara, bolesti srca i raka pluća

Svaka peta osoba u Crnoj Gori umire od jedne od četiri glavne nezarazne bolesti prije nego što navrši 70. godinu, a nivoi preuranjene smrtnosti među muškarcima su gotovo dvostruko veći nego među ženama, pokazuju podaci iz Nacionalne strategije za razvoj zdravstva za period od 2023. do 2027. godine.

“Ishemijska bolest srca, cerebrovaskularna bolest, rak pluća, afektivni poremećaji (unipolarna depresija) i dijabetes predstavljaju hronične nezarazne bolesti koje su odgovorne za gotovo dvije trećine ukupnog opterećenja bolestima”, piše u dokumentu.

Nivoi smrtnosti i dalje su visoki

Konstatovano je da Crna Gora nije na pravom putu da do 2030. postigne smanjenje preuranjene smrtnosti od nezaraznih bolesti za jednu trećinu, te da su nivoi smrtnosti i dalje visoki.

“Kardiovaskularne bolesti (KVB) uzrokovale su približno dvostruko više preuranjenih smrti od raka u 2009. godini (SZO, Kancelarija za nezarazne bolesti 2019)”, navodi se u izvještaju.

Nezarazne bolesti, prema tom dokumentu, uzrokuju 94 odsto smrti.

“Prema podacima Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) u periodu između 2009. i 2019. godine tri vodeća uzroka svih smrti bili su moždani udar, ishemijska bolest srca i rak pluća, dok je najveći porast uzroka smrti i invaliditeta u periodu od 2009. do 2019. godine bio povezan s dijabetesom (oko 18 odsto), padovima (oko 9 odsto) i rakom pluća (oko 6 odsto)”, preczirano je u dokumentu. Podaci pokazuju i da su nezdrava ishrana, pušenje i konzumiranje alkohola glavne prijetnje javnom zdravlju u Crnoj Gori.

“Faktori rizika u ponašanju, koji obuhvataju korišćenje duvana, fizičku neaktivnost, konzumaciju alkohola i nezdravu ishranu, povećavaju rizik od obolijevanja i smrti od nezaraznih bolesti. Upotreba duvana u Crnoj Gori je veoma visoka: među osobama u dobi od 15 i više godina, prevalencija pušenja procijenjena je na 32,8 odsto za 2020. godinu. Ova vrijednost je premašila prevalenciju utvrđenu u Evropskom regionu SZO-a (25 odsto), zemljama jugoistočne Evrope (29,8 odsto) i EU (24,7 odsto)”, precizirano je u dokumentu.

Za razliku od gotovo svih drugih zemalja u Evropi, prevalencija pušenja veća je među ženama (33,9 odsto u 2020. godini) nego među muškarcima u Crnoj Gori (31,6 odsto).

To pokazuju podaci za prošlu godinu.

“Duvan i nezdrava ishrana glavni su faktori rizika za smrtnost u zemlji. Nakon visokog sistolnog krvnog pritiska, za koji se procjenjuje da je odgovoran za gotovo 34 odsto svih smrtnih slučajeva u 2019. godini, duvan i rizici ishrane pojavili su se kao drugi i treći glavni faktori rizika odgovorni za dodatnih 28 odsto odnosno 23,3 odsto svih smrtnih slučajeva”, piše u dokumentu.

Istaknuo je da je porebno povećati akcize na duvan i duvanske proizvod, ali i na proizvode od šećera i kakaoa.

Šećerna bolest jedna je od najčešćih metaboličkih bolesti savremenog života, a Crna Gora je prema podacima iz registra za dijabetes koji se vodi u Institutu za javno zdravlje sa učestalošću ove bolesti sa 12 odsto, u samom evropskom vrhu. Zbog toga je planirano da se ovaj negativni trend smanji putem mehanizama oporezivanja proizvoda koji sadrže šećere.

“Planirana sredstva koja se ubiraju po ovom osnovu biće iskorišćena za unapređenje zdravstvenog sistema. U tom pogledu, pored planiranog povećanja akcize na gazirana i negazirana pića sa dodatkom šećera ili drugih sredstava za zaslađivanje ili aromatizaciju predlaže se i uvođenje nove akcize na slatkiše koja će iznositi 0,5€/kg”, piše u dokumentu.

Poremećaji mentalnog zdravlja

Poremećaji mentalnog zdravlja, zaključuje se, velika su prijetnja javnom zdravlju koja se pogoršala sa pandemijom COVID-19.

“Poremećaji u zaštiti vjerovatno su glavni uzrok pada dijagnoza u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (procijenjeni ukupni broj pao je sa 1.488 pacijenata u 2019. na 1.193 pacijenata u 2021. godini) i otpuštanja iz bolnice povezanih s depresijom (s 11,9 odsto svih pacijenata otpuštenih u 2019. na 10,9 odsto u 2021. godini)”, navodi se u Strategiji.

Uprkos naporima posljednjih godina da se unaprijedi mentalno zdravlje i dobrobiti u zemlji, Crna Gora se, kako navode, i dalje suočava sa mnogim izazovima povezanim sa lošim stanjem mentalnog zdravlja u opštoj populaciji, kao i visokom učestalošću mentalnih poremećaja među djecom i mladima.