DIGITALIZACIJA

Tehnika RTCG u "alarm fazi"

Proces digitalizacije Javnog servisa pomoći će da programski sadržaj tri redakcije bude bolji, interakcija s publikom veća, a prenos informacija brži, saopšteno je na današnjoj prezentaciji "Projektnog zadatka za modernizaciju RTCG", koja je održana u hotelu Ramada.

„Mi radimo s opremom s početka 80-ih godina. Rezervni dijelovi se ne proizvode već 30 godina. Podešavati tu opremu je ogroman izazov, a svakog časa možemo da ostanemo bez jednog programa, svih kanala ili, čak, dijela studija“, rekao je rukovodilac sektora tehnike, Dejan Vujović.

Projekat digitalizacije ima niz prednosti, od povećanja kvaliteta slike i zvuka, poboljšanja uslova za proizvodnju programa, bržeg izvještavanja, veće prisutnosti na svim tehnološkim platformama i veće interaktivnosti.

Digitalizacija je, kako je objašnjeno na prezentaciji, i demokratski proces, jer podrazumijeva veće učešće građana u stvaranju programa, uključivanje socijalnih mreža i praćenje većeg broja događaja.

„Ovo je suštinski demokratski proces, jer postajemo mnogo bliži svakom našem korisniku“, rekao je Vujović.

Dodatni servisi, kao što su alternativni audio, subtitlovi ili elektronska programska šema, naročito će biti značajni za osobe oštećenog vida i sluha, kao i za govornike manjinskih jezika u Crnoj Gori.

„Moći ćemo da emitujemo poseban audio vodič, koji bi dao opise scena koje se trenutno dešavaju, informacije specifične i korisne za osobe s invaliditetom i na taj način otvorimo Javni servis u punom kapacitetu“, rekao je Vujović. „Nismo tu da pravimo profit, već da radimo u interesu građana“, dodao je on.

Jedan od značajnih aspekata digitalizacije je i „rušenje zidova“ između tri redakcije, Portala, Televizije i Radija.

Novi radijski kanali

„Radio će biti potpuno automatizovan, što će omogućiti prostor za pokretanje novih kanala, od žanrovskih, do kanala koji bi se bavili određenom tematikom“, pojasnio je Vujović.

Rukovodilac tehnike Radija, Duško Dašić, istakao je da će informacije kao što su naziv emisije, imena gostiju, ime autora emisije, tema razgovora, plej liste, biti dostupne slušaocima Radija u realnom vremenu.

„Nove stanice koje ćemo pokrenuti biće orijentisane više na mlade, jer ćemo biti u mogućnosti da svo vrijeme od korisnika primamo povratne informacije, od 'lajkovanja' muzičkih numera, do glasanja za željeni žanr. Radio će biti mnogo brži, dinamičniji, a korisnici će znatno više moći da utiču na program“, dodao je Vujović.

Bolji kvalitet televizijskog programa

Televizija će dobiti nove kamere, a biće prošireni i studijski kapaciteti, objašnjeno je na današnjoj prezentaciji.

Neke od najgledanijih emisija, kao što su „Replika“, „Okvir“, „U centar“ „Robin Hud“  i druge, emitovaće se pomoću savremenih kamera. Jedna od prednosti digitalizacije, kad je u pitanju televizija, je i mogućnost da se iz bilo kog studija radi s bilo kojom režijom. Digitalizacija će značajno popraviti i kvalitet satelitskog programa.

„Veliki studio, koji se najčešće koristi, pokrivamo reportažnim kolima, što će reći da svaka emisija podrazumijeva angažovanje oko 30 ljudi. Ogromna količina posla je u pitanju, veliki su troškovi, a s obzirom na starost reportažnih kola, nikad ne znate u kakvom će stanju biti kad ih sljedeći put pokrenete“, rekao je Vujović.

„Novim sistemom predviđeno je i više režija, a sam proces proizvodnje biće mnogo jednostavniji, brži i značajno jeftiniji“, dodao je on.

„Crna Gora nema reportažno vozilo koje zahtijevaju FIFA i UEFA“, objasnio je Vujović. Vozilo čija je nabavka predviđena Projektom digitalizacije imaće 16 kamera i savremenije linkove za vezu sa svim satelitima.

Na to se posebno osvrnuo član sportske redakcije, Đorđije Kustudić. „Proizvod koji plasiramo gledaocima često izgleda poluzavršeno, poluprofesionalno...Opšta javnost smatra da je u pitanju neznanje, nezainteresovanost ljudi koji rade u Televiziji Crne Gore. Po mojoj procjeni, u nekih pet posto slučajeva je do nas, a ostalo je do katastrofalne opreme s kojom radimo“, rekao je Kustudić. On je trenutno stanje opreme okarakterisao kao „alarm fazu“.

Projektom je predviđena i modernija grafička obrada podataka, što je naročito bitno prilikom sportskih prenosa i za vrijeme izborne noći. Jedna od novina koju donosi digitalizacija je stvaranje virtuelnog studija. Televizija će imati i moderno LED osvjetljenje, koje u svakoj tački osvjetljava podjednako kvalitetno.

„Kada je grafika u pitanju, daćemo veliki akcenat na uključivanje društvenih mreža“, rekao je Vujović, najavljujući integraciju Tvitera u Jutarnji program Televizije.

Značajno će se unaprijediti tačnost i urednost u poštovanju programske šeme, pojašnjeno je na prezentaciji.

Novina će biti i Parlamentarni kanal. „Preuzimali bismo skupštinska zasijedanja, zasijedanja skupštinskih odbora i radili bismo integraciju sa skupštinskim sistemom za prozvodnju programa“, objasnio je Vujović. To bi, kako je dodao, podrazumijevalo i otvaranje posebne redakcije.

Sadržajniji Portal

Projekat predviđa i tzv. integrisani njuz rum, u kome bi zajednički radili novinari tri redakcije Javnog servisa.

„Pomenuću samo neke u nizu prednosti koje integrisani njuz rum sistem donosi u osnovnom procesu proizvodnje.  Produkcija vijesti dobija na fleksibilnosti i brzini, imamo automatsko publikovanje vijesti na velikom broju medija i uređaja, brzi indžest, efikasnu pretragu svih medijskih aspekata neke vijesti“, objasnila je odgovorna inženjerka Multimedijalnog centra, Ubavka Sladoje.

Ona se osvrnula i na porijeklo vijesti, objašnjavajući da pet odsto informacija dolazi iz Radija, 15 posto s Televizije, 20 posto iz drugih medija, 20 posto su agencijske vijesti, a 40 posto čine sopstvene vijesti. Plan je da sopstvena produkcija pređe 60 posto. „To bi značilo da će se drugi mnogo više pozivati na Javni servis“, rekla je Sladoje.

Vujović je naglasio da je predviđeni budžet za sprovođenje Projekta digitalizacije 17 i po miliona, od čega je 11, 4 miliona namijenjeno za opremu, adaptaciju prostora i obuku zaposlenih, dva i po miliona za ispunjavanje PDV obaveze, a ostatak za kamate i garancije za eksternu finansijsku podršku.

„Pokušaćemo da sa što manje novca dobijemo što bolje rješenje“, istakao je Vujović.

Obimni dokument koji je danas prezentovan biće dio tenderske dokumentacije i služiće kao osnovna platforma prilikom prelaska naše kuće s analognog na digitalno emitovanje programa. 

Dragana Žarić