Небојша Шофранац

SVE GORE I GORE

Novi Yu brodolom

Kolo prije praktično je jasna sudbina klubova "sa ovih prostora" u tekućoj evropskoj sezoni, a nije uopšte slavna. Prije nekoliko dana u Ulcinju smo o tome pričali sa onima koji su to radili puno bolje, pa evo kratke komparacije.

Uzmimo period 1979-1991.godine, to je posljednjih 12 godina SFRJ, godine finansijske krize i dugova, svega što je isplivalo nakon Titove smrti, ali i dalje godine sistema i najveće fudbalske snage. Po brzom sjećanju, imali smo Zvezdu u velikom finalu UEFA kupa 1979 protiv moćnog Menhengladbaha, pa Hajduk u četvrtfinalu Kupa Šampiona u kojem je u oba meča nestvarno nadigrao Hamburger (koji je potom sa 5:1 izbacio Real i igrao finale za prvaka Evrope), potom je Zvezda odigrala dva uzastopna četvrtfinala KES-a sa Interom 1981 i Anderlehtom 1982, oba puta je nakon prvih mečeva na strani izgledalo da ide u sam evropski vrh.

A te 1982 je i niški Radnički kao u bajci stigao do UEFA polufinala i čak pobijedio silni Hamburger u prvom meču na Čairu. 1984 je Hajduk igrao to isto UEFA polufinale i nevjerovatno da nije ušao u finale i koliko je Totenhem imao sreće, a što tek reči za Željezničar 1985, dijelilo ga je tri minuta od finala sa Realom. Tri polufinala u 4 sezone i sve to timovi van Beograda i Zagreba. Onda, 1986 su u četvrtfinalu bili i Zvezda i Hajduk koji još ne zna kako je uspio ispasti od Varegema, a 1987 Zvezda je u četvrtfinalu KES-a dobila 4:2 Real Madrid. Pamti se i trilogija Zvezde sa Milanom 1988, pa četvrtfinale Partizana sa Bukureštom 1990, do konačne eksplozije 1991 kad je Zvezda ostvarila decenijske snove i postala šampion Evrope i svijeta.

Imajte u vidu da smo tada imali pet timova na startu sezone, čak je pred kraj SFRJ bilo palo na četiri, a da bi se stiglo do proljeća morali ste uči u četvrtfinale, dakle u samu elitu, među 8 najboljih. Ukupno 24 tima bi prezimila u Evropi, a mi smo tu bili uvijek, i više od toga, stizalo se do polufinala i finala. Sada čak 7 državnih federacija daju svoje predstavnike, obično 4, mi samo sad pali na 3, a Srbija ove sezone imala čak 5. Oko 30 timova eks Jugoslavije sada nastupa, moraju neki početi od početka jula i kvalifikacija, ali ima ih zaista puno. Da bi se dočekalo proljeće sada je dovoljno biti među najboljih 16 u LS, među 24 u LE i takođe 24 u LK. Bilans, jedna ekipa će to samo uspjeti, očito Dinamo Zagreb.

Čak, da je Astana juče iskoristila onaj penal mogla zapečatiti to mjesto za sebe i bila bi 0 eks Yu predstavnika. Ovako, Dinamu je dovoljan i remi kući 14.decembra protiv kosovskog Balkanija, i vrlo vjerovatno biće ta posljednja lasta. Ali na najmanja vrata, u trećerangiranom takmičenju Ligi Konferencije, i to ne direktno u osmini (Plzen ima čak 9 bodova više od njih), već u šesnaestini protiv nekog tima iz LE, što će biti veoma teško proći. Ukupno gledano, minimum minimuma.

Naravno, svaka čast Dinamu koji je najviše i uradio u ovih 30 godina, njima je upravo to "evropsko proljeće" bilo bauk pola vijeka, nisu ga uspjevali dohvatiti u 70-im i 80-im pa je to bio tabú još u doba SFRJ, a tek poslije kad su imali sve kvalitete, sa Prosinečkim, Marićem, Vidukom, Simićem 1998, ili Modrićem, Vugrinecom, Pokrivačem, Eduardom, Mandžukićem 2007, i koliko još generacija, koliko zicer situacija makar u UEFA kupu. Da bi napokon probili 2019, kad su poslije i žestoko namučili Benfiku u osmini, bili tako blizu i nokaut faze LS 2020 kad su sa Olmom razbili Atalantu 4:0, pa deklasirali Murinjov Totenhem 2021 i igrali četvrtfinale sa osvajačem Viljarealom. Sad stalno prolaze, iako ovogodišnja ekipa ne obećava puno, čak su ih Hajduk i Rijeka prešli u prvenstvu Hrvatske.Hajduk čitavu vječnost ne ulazi u jesenju grupnu fazu, Rijeka je bila blizu podviga protiv Lila na kraju avgusta, Osijek ispao ubjedljivo, Olimpija je čak ušla u grupu LK ali to je bio plafon za slovence.

Ušao je i Zrinjski, čak je bio na pragu da iskorači u treće kolo LS kvalifikacija protiv Slovana, onda deklasira 6:2 taj Brejdablik koji je dobio 5:0 našu Budućnost. Na kraju grupa LK za Zrinjski i šokantni obrt 4:3 protiv Alkmara, umalo odoljeli na Vila Parku. Sve lijepo ali tu su i stali, štaviše zaostaju 4 boda za Borcem u BiH što je bilo ranije nezamislivo. Borac nije imao sreće protiv Austrije, isto i Željezničar koji je protiv Minska u oba meča pokazao srce, od bosanaca se bar vidjelo nešto novo za razliku od naših timova koji su više puta dotakli dno, ne zna se je li gora petarda na Islandu, ili 4 gola ovdje od Struge, ili šestica uz sve sumnje UEFA-e od Alaskerta, ili je ipak iznad svega bruka 3:0 u Andori. Kako god, bez premca smo najgori, a znamo i zašto.

Balkani je bio opet hit, dobio je prvo 2:0 Ludogorec što je nevjerovatno, ali izgubio revanš 4:0, preselio se u LK, a onda fantastično izbacio čak tri tima i ušao u grupu. U njoj su istorijski dobili 2:0 Dinamo, i čak sad imaju šansu u Maksimiru da izbore proljeće, oni jedini idu preko limita.

Za Srbiju katastrofalna sezona. Partizan je već u Azerbejdžanu porazom 2:0 okrznuo istoriju, ali onda je porazom 5:0 od Nordsjilanda dotakao dno. Istina, na tom stadionu je potom i Ludogorec izgubio 7:1, a sinoć i skupi Fenerbahče 6:1, pa malo drugačije izgleda. Ništa od Partizana i Vojvodine, ali tri tima su imala garantovanu jesen, Zvezda, TSC i Čukarički. TSC je imao i šansu za LS, ali protiv Brage su gubili 0:4 već nakon 20 minuta kući, slično je bilo i sa Čukaričkim za LE, pa su se spustili nivo niže. A u samoj grupnoj fazi sva tri tima zajedno imaju osvojena samo dva boda (i to onaj Zvezdin protiv Jang Bojsa 2:2, i TSC protiv Olimpijakosa 2:2), vjerovatno će i ostati na tome gledajući s kim igraju u posljednjem kolu.

Ne da je mršavo, nego je zaista preslabo. Sinoć su čak bili blizu remija i TSC sa Vest Hemom i Čukarički koji je dugo vodio protiv tima Dejana Stankovića, ali opet ništa. Zvezda je na papiru trenutno daleko najjači tim bivše SFRJ, nakon poluvremena 5:0 sa Fiorentinom ljetos sanjalo se puno ali bilans je očajan.

U duelima kući protiv Jang Bojsa i takođe veoma jakog Lajpciga stvoreno je zaista puno velikih šansi, takođe i sada u Bernu, ali nisu korišćene, pritom je odbrana stalno pucala. Pad je neobjašnjiv jer je ekipa evidentno pojačana na svim pozicijama jakim ulaganjima, a prošle sezone je osvojena dupla kruna bez poraza, a ova "moćna" ekipa je već u septembru imala dva poraza i kasnila za takvim Partizanom koji gubi 0:4 od TSC. Šteta, jer ovo direktno mjesto u LS i sve povlastice za Srbiju je stvorila 90% Zvezda svojim pohodima prethodnih pet godina sa nekoliko vrhunaca, ali sad je brzo prosuto sve i ispašće iz top 15, tačno pred novu kompoziciju UEFA i novu super Champions.

Dakle, nekad sa pet timova stizalo se redovno do evro proljeća pa i finala, sada sa 30 jedva da jedan tim prezimi među 64 u Evropi, mada se teško i februar prođe, pa je proljeće vrlo relativan termin. Pričali smo o tome sa Gudeljom i Baždarevićem koji su igrali polufinala, sa Marovićem koji je osvojio ušati pehar, ali i Redžom Stojiljkovićem koji je s Radničkim osvojio Napulj i isto igrao polufinale. Nostalgija je velika, a rijetko da je neka oblast toliko izgubila raspadom te države i sistema kao što je to fudbal. Ne samo vezano za sport, nego uopšte, bilo koja djelatnost.