[ M.L.B./PR Centar ]

NACRT AKTA

Zakonom omogućiti pravo na samoodređenje roda

Nacrt Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja, koji će omogućiti jednaka prava za sve građane i građanke Crne Gore, trebalo bi do kraja godine da bude stavljen na javnu raspravu, saopšteno je na panel diskusiji Asocijacije Spektra.

Panel diskusija „Pravo na samoodređenje – pravo svih ili samo odabranih?" Važnost Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja“ Asocijacija Spektra organizovala je u saradnji sa Glavnim gradom Podgorica, a u okviru projekta „Pravno prepoznavanje roda - korak ka jednakosti“, kojeg finansira Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava.

Izvršni direktor Asocijacije Spektra Jovan Ulićević, rekao je da je samoodređenje poziv crnogorskom društvu da živi u skladu sa onim za šta se bori jako dugo.

„Ovaj zakon će donijeti ljudima kao što sam ja, da ne prolaze ono što sam ja prošao. Ja sam prošao sterilizaciju, jer je ovaj sistem smatrao da je logično i normalno da mi traži da prođem kroz sterilizaciju, da bi moja lična karta bila u skladu sa mojim rodnim identitetom i ličnim opisom. To je praksa koja je duboko nehumana i ne treba da se dešava u sadašnjosti“, kazao je Ulićević.

Istakao je da zakon ima vrijednu težinu, i da treba da pokaže koliko je društvo spremno da živi poštovanje prema svima i dostojanstvo za sve.

„Pričam sa zajednicom, i ništa joj trenutno nije bitnije od ovog zakona. Toliko je važno da ljudi ne prolaze kroz proces prinudne sterilizacije, da se prekine ta praksa, i da možemo da dođemo u situaciju da se samoodredimo, i da nam niko ne traži da prođemo kroz hirurške intevencije i hormonsku terapiju, koja takođe može dovesti do sterilizacije, samo zato da bi nas ovaj sistem prepoznao“, rekao je Ulićević.

Smatra da je podrška 41 poslanika za zakon minumum koji će govoriti o našem društvu.

„Ukoliko zakon ne dobije podršku u Parlamentu, najmanje je bitno kako će se to odraziti na evropske integracije, a najvažnije je kako će uticati na društvo i građane. Mislim da naše političke elite vrlo često ne glasaju u skladu sa generalnim stavovima građana i građanki, već regresivnije od njihovog mišljenja. Smatram da je ključan izostanak hrabrosti kod poslanika, a ne kod građana i građanki“, kazao je Ulićević.

On očekuje da vidi više hrabrosti kod poslanika, i da priča o tom aktu ne bude samo u kontekstu evropskih integracija, već da ona odražava suštinu.

„Potreba za samoodređenjem je jedna od najvećih potreba koje ima individua i društvo. Da li će se zakon usvojiti ove, sljedeće, ili za 50 godina, ostaje da vidimo, ali vjerujem da ćemo koncept samoodređenja živjeti bez obzira na to kada ćemo imati društveni konsenzus oko ovog pitanja“, naveo je Ulićević.

Načelnica Direkcije za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava Biljana Pejović, poručila je da će taj resor, kao predlagač Zakona, njegovim usvajanjem zaokružiti normativni okvir koji se tiče zaštite ljudskih prava pripadnika LGBT zajednice.

"Kada govorimo o pravu na samoodređenje, uključujući pravo na izražavanje i prepoznavanje rodnog identiteta, onda kažemo da je to jedno od osnovnih ljudskih prava i da svaki pojedinac treba da živi u skladu sa svojim osjećajem identiteta, bez straha od diskriminacije i stigmatizacije. Donošenjem ovog zakona, mi ćemo ostvariti pravo da se pravo na sopstveni identitet štiti i poštuje u Crnoj Gori“, istakla je Pejović.

Kazala je da će se donošenjem Zakona stvoriti društvo koje će biti inkluzivno za sve, navodeći da će taj akt doprinijeti smanjenju stigmatizacije i diskriminacije prema transrodnim osobama u svim sferama života.

Pravnik Savjeta Evrope Milorad Marković, kazao je da je srž svakog ljudskog prava pravo na dostojanstvo.

"Zakon će omogućiti da će svi građani Crne Gore imati pravo na dostojanstvo u smislu svog ličnog opredjeljenja kada je njihov rodni identitet u pitanju. Donošenjem ovog zakona, država će izraziti stav i stati iza principa da je lično dostojanstvo svakog građanina i građanke Crne Gore nešto što država želi da garantuje i omogući", naveo je Marković.

Istakao je da je ovo zakon koji ne dijeli građane i građanke Crne Gore.

"U ovom zakonu se nijednom ne pominje riječ „trans“. Ovdje imamo „lice“ i „svako“. Svako može da se odredi u onom trenutku kad bude smatrao da treba da se odredi po pitanju svog rodnog identiteta, i to je najveća dobrobit ovog zakona“, rekao je Marković.

Smatra da zakon treba da nas izvede „iz sistema koji nas dijeli i koji podrazumijeva da imamo osobe koje su prinuđene na velike žrtve“.

"Ovo je zakon za sve građane i građane Crne Gore“, poručio je Marković.

Magistar socijalne psihologije, ljevičarski aktivista, i autor Dušan Pajović, rekao je da treba da prestanemo sa kolonijalnom praksom da jedni drugima govorimo ko smo i šta smo, i da počnemo da sarađujemo i poštujemo ultimativno pravo na samoodređenje.

„Zabrana da se samoodredite, da nazovete sebe u skladu sa onim kako se osjećate, je jedan kavez koji transrodni i rodnovarijatni ljudi nose svakodnevno. Ovaj zakon je samo jedan od koraka koji će im pomoći da te okove maknu, ali prilikom toga moramo da mijenjamo društvo koje će da im zamjera određene stvari“, kazao je Pajović.

Smatra da je bitno da skinemo prizmu da mi nekome govorimo što smo.

„Ljudi iz trans zajednice krče put da samoodređenje bude ne samo po pitanju roda, nego jezika, nacije, i svega ostalog“, smatra Pajović.

Rekao je da ne možemo govoriti o boljitku društva koji se mjeri nauštrb određene grupe.

„Ako mjerimo sreću, zadovoljstvo, i progresivnost društva, mjerimo ih naspram toga koliko je individua koja je najviše potlačena zadovoljna i srećna. Ovo je pitanje svih nas, i očekujem da vidim 81 zeleni taster u Skupštini Crne Gore kad se bude glasalo za zakon. Sve drugo je ogromni poraz društva“, kazao je Pajović.

Panel diskusija organizovana je u okviru Nedjelje ponosa, a u susret Montenegro Prajdu 2023, kojeg organizuje Kvir Montenegro i Organizacioni odbor Montenegro prajda u partnerstvu sa Asocijacija Spektra STANA Nvo Juventas Blender Glavni grad Podgorica Art.Attack Biza Festival CUT UP Production ŠkArt CKZ Ribnica