Maja Dejvis i Laura Goci - BBC Njuz  [ BBC ]

03. 12. 2025. 07:58   >>  08:50

Nema napretka u mirovnim pregovorima o Ukrajini

Posle petočasovnih razgovora Putina i američke delegacije, iz Kremlja saopšteno da su razgovori bili konstruktivni, ali da ima još mnogo posla.

Petočasovni razgovori ruskog predsednika Vladimira Putina i glavnih pregovarača američkog predsednika Donalda Trampa izgleda da nisu uspeli da dovedu do proboja u postizanju mirovnog sporazuma za Ukrajinu.

Portparol Kremlja rekao je da je sastanak u Moskvi bio „konstruktivan“, ali da su delovi plana i dalje neprihvatljivi za Rusiju.

Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner učestvovali su u razgovorima sa Putinom posle nekoliko nedelja intenzivne diplomatije usmerene na okončanje rata.

Američki tim nije komentarisao razgovore po napuštanju Moskve.

Ranije istog dana, Putin je rekao da su izmene koje su predložili Kijev i Evropa u nacrtu mirovnog plana koji su podržale SAD neprihvatljive, dodajući da ako Evropa „želi da ide u rat i započne ga, Rusija je spremna“.

Ukrajina i njeni evropski saveznici lobiraju su kod SAD da izmene prvobitni predlog sporazuma od 28 tačaka.

Bela kuća nastoji da obezbedi brz dogovor, a Kremlj je ranije naznačio da je otvoren za njega.

Taj plan, koji je uglavnom smatran povoljnim za Rusiju nakon što je procureo u medije u novembru, pretrpeo je nekoliko izmena poslednjih nedelja.

Upitan o predlogu posle sastanka u Moskvi, Jurij Ušakov, jedan od najbližih Putinovih saradnika rekao je da se Kremlj „saglasio sa nekim tačkama, ali da je neke stvari kritikovao".

„Još nismo došli do kompromisne verzije... Mnogo posla je pred nama“, dodao je.

Ključna neslaganja Moskve i Kijeva ostaju, između ostalog i oko teritorije koju bi, prema planu, Ukrajina trebalo da se odrekne.

Reč je i o delovima teritorije koju krajinska vojska još kontroliše.

Neslaganja su i oko bezbednosnih garancija koje nudi Evropa.

Moskva i evropski saveznici Ukrajine i dalje su oštroj suprotstavljeni oko pogleda kako bi mirovno rešenje trebalo da izgleda.

Uoči sastanka sa američkom delegacijom, Putin je kritikovao evropske saveznike Ukrajine, rekavši da su na liniji rata, a ne mira.

„Oni žive u iluziji da mogu da nanesu strateški poraz Rusiji.

„Rusija nikada nije ni planirala da ratuje sa Evropom, ponovio sam to 100 puta, ali ako Evropa iznenada želi da ratuje i započne ga, mi smo spremni“, poručio je ruski lider.

Govoreći pre razgovora u Kremlju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da postoji šansa da se okonča rat okonča i to „sada više nego ikada ranije“, ali da elementi predloga još treba da se razrade.

„Nema jednostavnog rešenja“, rekao je Zelenski, ponavljajući da bez učešća Ukrajine ne može da bude postignut mirovni sporazum i da se se dogovore jasne bezbednosne garancije, poput članstva u NATO-u, čemu se Rusija od početka protivi, a Tramp ga je isključio.

Ukrajinski predstavnici su poslednjih nedelja održali dve runde razgovora sa američim visokim zvaničnicima.

Bela kuća je saopštila da je predlog „usavršen“, iako detalji nisu potvrđeni.

Putin, koji smatra da Rusija ima inicijativu na bojnom polju, delovao je nepokolebljivo po pitanju jegovih zahteva još prošle nedelje, dok je Zelenski više puta rekao da nikada neće odustati od kontrole nad istočnim ukrajinskim regionima.

Dok su u Moskvi trajali pregovori, Tramp je rekao da sukob nije bilo lako rešiti, opisujući ga kao „haos“.

U intervjuu za Foks njuz, američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da su SAD „postigle izvestan napredak“ poslednjih nedelja, ali je odbio da govori o tome koliko je uveren da se može postići dogovor, rekavši da mnogo toga zavisi od ruskog predsednika.

„Odluke, u slučaju Rusije, mora da donese samo Putin - ne njegovi savetnici, već samo on", naglasio je.

Evropski saveznici Kijeva su se suprotstavili prvobitnom američkom planu od 28 tačaka, uklonivši mnoge sporne delove, poput priznanja Donjecka i Luganska kao de fakto ruskih.

Od kako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, desetine hiljada vojnika je ubijeno ili ranjeno, prema podacima UN.

Civilni objekti, među kojima su vrtići, bolnice i stambene zgrade, uništeni su ili teško oštećeni u dosadašnjem toku rata.

Sukob dve bivše sovjetske države datira iz 2014. godine kada je proruski predsednik Ukrajine svrgnut, a Rusija je odgovorila aneksijom Krima i podrškom oružanim ustancima u istočnoj Ukrajini.

• 'Ukrajina pristala na mirovni sporazum': Američki zvaničnik za BBC
• Putin: Ne želimo sukob, ali ako Evropa hoće - mi smo spremni
• Mirovni plan za Ukrajinu: 'Problem je rusko otimanje teritorija', kaže Zelenski

Ko su ključni pregovarači

• SAD: Den Driskol

Driskol (39) je najmlađi vojni sekretar SAD u istoriji, kao i bivši prijatelj iz razreda i bliski saveznik potpredsednika države, Džeja Dija Vensa.

Postao je centralna figura u pregovorima o okončanju rata kada je u novembru iznenadno priključen delegaciji u ukrajinskoj prestonici Kijevu - ubrzo pošto su procureli američki mirovni planovi.

Driskol je promovisan kao potencijalni budući ministar odbrane SAD.

On ima „moćnu kombinaciju iskustava da služi kao pokretač poremećaja i agent promena“, izjavio je Tramp, kada ga je nominovao za ministra vojske, na početku drugog mandata.

• SAD: Stiv Vitkof

Vitkof, biznismen koji se bavi nekretninama i Trampov partner za golf, prvobitno je imenovan za specijalnog izaslanika SAD za Bliski istok, ali je kasnije postao ključni igrač u američkim pregovorima sa Rusijom.

Kritikovan je zbog toga što je izgledalo kao da je dao prioritet zahtevima Moskve za okončanje rata i 2025. godine je nekoliko puta posetio rusku prestonicu, a ne Kijev.

Ovo je bila njegova šesta poznata poseta Moskvi zbog sastanka sa Putinom.

• SAD: Marko Rubio

Rubio, državni sekretar i samim tim najviši diplomata zemlje, predvodio je američku delegaciju u Ženevi gde je najnovija verzija mirovnog plana prošla kroz izmene.

U odnosu na druge članove Trampovog tima, za njega tvrde da je bio najkritičniji prema Rusiji.

Tokom mirovnih pregovora na Floridi, održanim poslenjeg vikenda u novembru izjavio je da poslednja runda diplomatije „nije bila samo o uslovima koji okončavaju borbe".

„Radi se i o uslovima koji će Ukrajini omogućiti dugoročni prosperitet.

„Mislim da smo danas na tome radili, ali još ima posla", dodao je.

• SAD: Džared Kušner

Kušner je Trampov zet i ključna figura tokom predsednikovog prvog mandata u ulozi višeg savetnika.

Poznat je po međunarodnim poslovnim vezama i razvoju nekretnina.

Ovaj 44-godišnjak nema zvaničnu ulogu u trenutnoj Trampovoj administraciji, ali je bio savetnik Bele kuće tokom diplomatskih razgovora u ovom drugom mandatu.

Čini se da se tek nedavno uključio u mirovne pregovore o Ukrajini.

• Ukrajina: Andrej Jermak (nedavno podneo ostavku)

Podneo je ostavku pošto su mu pripadnici agencije za borbu protiv korupcije pretresle stan u Kijevu.

Jermak je prethodno bio dugogodišnji šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i glavni pregovarač zemlje.

Kao šef kabineta, imao je ogromnu moć u vrhu vlade i Zelenski ga je imenovao da vodi ključne mirovne pregovore.

• Ukrajina: Rustem Umerov

Umerov je šef Saveta za bezbednost Ukrajine i zamenio je Jermaka kao glavnog pregovarača tokom pregovora na Floridi krajem novembra.

Bio je veteran mirovnih pregovora na početku rata, a potom postavljen za ministar odbrane Ukrajine što je obavljao do jula 2025. godine.

Nije jasno da li će njegovo učešće u pregovorima ponovo pokrenuti Kijev ili će rezultirati nedostatkom kontinuiteta, kaže Džejms Voterhaus, BBC-jev dopisnik iz Ukrajine

• Rusija: Kiril Dmitrijev

Dmitrijev je stalni član američko-ruskih diplomatskih inicijativa od početka Trampovog drugog predsedničkog mandata.

Nekada je radio i živeo u SAD i ima više iskustva u sklapanju poslovnih ugovora nego u diplomatiji ili vojsci.

Za razliku od većine ljudi iz Putinovog okruženja, on se oseća prijatno u američkom TV studiju.

Pažljivo hvali Trampove diplomatske veštine, dok zapadnim gledaocima predstavlja narativ ruske vlade na njihovom jeziku.

Nacrt mirovnog plana koji se pojavio u novembru usledio je posle navodnog trodnevnog sastanka između Dmitrijeva i Vitkofa u Majamiju.

• Rusija: Jurij Ušakov

Ušakov savetuje Putina o spoljnoj politici od 2012. godine, a bio je i ambasador Rusije u Americi od 1998. do 2008. godine.

U procurelom razgovoru sa Vitkofom, koji je objavio Blumberg, delovalo je kao da želi da Tramp razgovara sa Putinom kako bi se unapredili pregovori.

„Evropski plan je na prvi pogled potpuno nekonstruktivan i ne funkcioniše za nas“, izjavio je krajem novembra u Moskvi.

• Rusija: Vladimir Medinski

Medinski je jedan od Putinovih glavnih saradnika.

Bio je ključni član ruskog pregovaračkog tima od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Bivši je ministar kulture poznat kao konzervativac, koji je pomogao u pisanju novog ruskog školskog udžbenika u kojem se opravdava rat.

Rođen je u Smili, gradu u centralnoj Ukrajini.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Pad desne ruke Zelenskog: Preraspodela političkih karata u Kijevu
• Putinov propagandista ili ključ za mir u Ukrajini: Ko je diplomata Kiril Dmitrijev
• Rusi tvrde da su 'osvojili Pokrovsk', Ukrajinci negiraju
• Misteriozni dronovi iznad aerodroma širom Evrope - o čemu je reč
• 'Posejdon' i 'Burevestnik': Zašto Rusija testira neobično nuklearno oružje
• Sve više žena u Evropi čeka regrutacija zbog odbrane od Rusije