Iva Manojlović  [ DW ]

03. 12. 2025. 08:26

Srbija ostala bez rafinerije – šta dalje?

Zvanično je: pogon Nafte industrije Srbije (NIS) obustavlja proizvodnju nafte. To je nakon nedelja iščekivanja i naizmeničnog optimizma i loših prognoza u utorak 2. decembra 2025. saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Građane je obavestio da Sjedinjene Američke Države nisu izdale potrebnu licencu za nastavak rada Rafinerije.

Iako najave uvođenja američkih sankcija NIS-u traju već nekoliko meseci, srpski zvaničnici su za pronalaženjem rešenja posegnuli tek nedavno.

Kakve su odluke Srbiju dovele u stanje ozbiljne energetske krize, šta je moralo da se uradi bolje i koja su potencijalna rešenja? To su bila neka od pitanja na koja su energetski i ekonomski stručnjaci pokušali da odgovore kroz debatu „Energetska sigurnost Srbije u svetlu aktuelne krize – izazovi i rešenja“, koju su u Beogradu organizovale Fondacija Centar za demokratiju i Fondacija Fridrih Ebert, bliska nemačkim vladajućim demohrišćanima (CDU/CSU).

„Dimenzionalno-planska šizofrenija“

Preveliko oslanjanje na uvoz energenata iz drugih zemalja, zanemarivanje lokalnih resursa, kao i odsustvo sistematske i dugoročne energetske politike panelisti su ocenili kao neke od glavnih razloga za trenutnu energetsku krizu u Srbiji.

Kako je istakao Damir Dizdarević, programski koordinator Fondacija „BFPE za odgovorno društvo“, Srbiji kontinuirano nedostaje vizija o tome šta želi da postigne na duže staze. Usvajanje dokumenata koji su međusobno neusaglašeni i neplansko donošenje odluka „sežu do dimenzionalno-planske šizofrenije“, koja je uslovila nedostatak energenata.

„Meni deluje kao da smo stavili dosta karata na propast cele globalne klimatske priče, a zapravo ni te karte nismo odigrali kako treba. Mi, na kraju krajeva, nemamo uglja, nemamo dovoljno energije za sve naše potrebe, a kamoli za očekivani rast potražnje za električnom energijom i to je naš ključni i glavni problem“, rekao je Dizdarević.

Zanemarivanje resursa sopstvene zemlje

Kao drugi aspekt uzroka energetske krize Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) istakao je odsustvo suverenosti po pitanju snabdevanja naftom i gasom i preteranu zavisnost od drugih zemalja.

„Cela naša energetska politika svodila se na to da budemo jako bliski s nekim državama koje su izvoznice fosilnih goriva i da praktično ništa ne radimo na razvoju drugih tehnologija. Mi smo čak i svoje resurse dali nekim drugim kompanijama misleći da možda mi ne znamo time da se bavimo i to je neminovno dovelo do ovoga što imamo danas“.

A to, istakli su učesnici debate, ide pod ruku sa zanemarivanjem resursa sopstvene zemlje.

Milena Maglovski, novinarka Energetskog portala, istakla je da Srbija veoma malo ulaže u lokalne resurse koje poseduje – poput energije sunca, vetra, biogasa. Oni bi, kaže, makar nivou domaćinstava i privrede, u velikoj meri mogli da smanje zavisnost od fosilnih goriva.

„Interesantan je podatak da mi imamo 30 odsto veću insolaciju od Nemačke, dakle mi smo u tom smislu mnogo bogatiji tim resursom, dok je s druge strana Nemačka prva u Evropi po instaliranim kapacitetima solarne energije. Tako da nije sve ni u resursima, već u odluci i nameri da se neka energetska tranzicija sprovede“, rekla je Maglovski.

Zašto država nijednom nije pozvala sindikate?

Predsednik Vučić saopštio je da, nakon obustave rada Rafinerije, isti proces sledi i pančevačkoj Petrohemiji, najvećem proizvođaču petrohemijskih proizvoda u Srbiji.

To bi, kako je na panelu istakao Zoran Obradović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, potencijalno bez zarade ostavilo „par stotina hiljada ljudi koji se oslanjanju na rad Petrohemije“.

„Krajnji proizvod sindikata je čovek, zaposleni, radnik – i mi moramo da vidimo šta će biti s njima. Meni je neverovatno da država nijednom nije pozvala sindikalne centrale na razgovor, jer se tu radi pre svega o ljudima“, naglasio je Obradović.

Ali to nije jedina čudna odluka koju su zvaničnici u Srbiji doneli u vezi s problemom zvanim NIS. Iako Srbija već trpi posledice odbijanja da proda svoje deonice, Vučić je Rusiji dao rok do 15. januara da donese odluku o tome hoće li prodati svoj udeo u NIS-u, nakon čega, kako je istakao, „mi presecamo“.

U javnosti se spekuliše o nekoliko potencijalnih kupaca ruskog udela, među kojima se nalazi i mađarska naftna kompanija MOL, a sve će se, navodno, znati krajem januara naredne godine.

Šta da se radi?

Panelisti u Beogradu imali su različito viđenje toga šta je potrebno preduzeti kako bi Srbija krajem 2026. bila u povoljnijem energetskom položaju nego što je trenutno.

Prema mišljenju energetskog eksperta Aleksandra Kovačevića, Srbiji je potrebna potpuno nova energetska politika, „jer vidimo da je ova paradigma iz prethodne 54 godine došla do svog kraja“.

Stoga je kao najvažnije pitanje ekonomskog razvoja i održivosti Srbije u narednom periodu izdvojio pitanje Dunavske konvencije i otvaranja Dunava za plovidbu. To, kako je naglasio, podrazumeva „da sistem Đerdap, Vojvodina vode, Srbija vode, sistem Dunav-Tisa-Dunav bolje funkcionišu nego što su funkcionisali u prethodnih trideset godina“.

Posle 2030. vrata EU će se zatvoriti?

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević saglasan je da su Srbiji potrebne nove odluke o energetskoj i drugoj politici, ali tako da budu usaglašene s politikom Evropske unije. Pristupanje EU istakao je kao stvar od primarne važnosti.

„Želeli to ili ne – mi smo zavisni od te Evrope. Jer ako ne budemo ušli nakon ovog sledećeg otvaranja EU za integraciju, koje će verovatno biti 2030. godine – ta vrata se više nikad neće otvori. Mi ćemo onda ostati crna rupa i postaćemo Severna Koreja – ne u smislu diktature, nego ekonomskog razvoja. I to je važna odluka koju moramo da donesemo“, zaključio je prof. Radosavljević.