Žanet Cvink  [ DW ]

11. 11. 2025. 07:45

Svetska konferencija o klimi COP30 otvorena u Brazilu

BODY

U brazilskom gradu Belenu, u oblasti Amazona, ovog ponedeljka je počela 30. konferencija Ujedinjenih nacija o klimi COP30. Na otvaranju je šef UN za klimu Sajmon Stil hitno pozvao da se hitno djeluje protiv globalnog zagrijavanja:

„Moramo mnogo, mnogo brže da napredujemo i u smanjenju emisija i u jačanju otpornosti.“ Samo se žaliti, to nije strategija, upozorio je Stil – „potrebna su nam rešenja“.

Na dvonedeljnim pregovorima u Brazilu učestvuju delegacije iz više od 190 država, a ukupno se očekuje oko 50.000 učesnika. Vladu Njemačke predstavljaju savezni ministar za zaštitu životne sredine Karsten Šnajder i ministarka za razvoj Rem Alabali Radovan, oboje iz Socijaldemokratske partije (SPD).

Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) učestvovao je još u petak na uvodnom samitu šefova država i vlada.

Još jedna klimatska konferencija bez SAD

Mnogi posmatraju COP30 kao važan test saradnje između država – naročito sada, kada sve više zemalja po tom pitanju ide svojim putem. Tako predsjednik SAD Donald Tramp ne učestvuje na svetskoj klimatskoj konferenciji. Desničarski populista, koji klimatske promjene izazvane ljudskim djelovanjem naziva „najvećom prevarom svih vremena“, u Brazil nije čak poslao ni visoke predstavnike svoje vlade.

Pošto je Tramp ponovo naredio povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i smanjio američka sredstva za energetsku tranziciju i razvojnu pomoć, on time drugim državama možda pruža izgovor za to što nedovoljno preduzimaju mjere protiv klimatske krize.

U tom kontekstu brazilski predsjednik konferencije COP, Andre Koreja do Lago, upozorio je da zemlje moraju da sarađuju u borbi protiv klimatskih promjena. Trideseta klimatska konferencija UN, kako je rekao, mora da ponudi rešenja i ostane zapamćena kao „COP sprovođenja“.

Ogroman gubitak bogatstva zbog klimatske krize

Već sada je jasno da su obećanja zemalja o zaštiti klime i podrška siromašnijim državama potpuno nedovoljni.

„To nijedna zemlja ne može sebi da priušti, jer klimatske katastrofe već sada izazivaju dvocifrene gubitke u bruto domaćem proizvodu“, upozorio je Stil u svom uvodnom govoru.

Odugovlačiti s klimatskim mjerama, dok megasuše uništavaju useve i podižu cijene hrane, nije ni ekonomski ni politički razumno, dodao je. „To što se svađamo dok glad tera milione ljudi da napuste svoje domove i dok se sukobi šire – to nam nikada neće biti oprošteno. A to što klimatske katastrofe odnose milione života iako već imamo rešenja – to nam nikada neće biti zaboravljeno.“

Predsjednik Brazila, Lula da Silva, rekao je: „Klimatske promjene nisu prijetnja budućnosti — one su već tragedija sadašnjosti.“

Nedavno su uragani Melisa na Karibima i tornado na jugu Brazila odnjeli ljudske živote. „Suše i požari u Africi i Evropi, poplave u Južnoj Americi i jugoistočnoj Aziji – rast globalne temperature donosi patnju i razaranje.“ Lula je upozorio da će COP30 biti „konferencija istine“.

EU na COP30 dolazi s nejasnim klimatskim ciljevima

Pariskim klimatskim sporazumom države su se prije deset godina obavezale da ograniče globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepen u odnosu na predindustrijski nivo. Ali, kako je prošle nedelje rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, svijet je taj cilj već promašio.

Planeta Zemlja sada ide ka opasnom zagrevanju od oko tri stepena. Potrebne su hitne mjere da se do kraja vijeka ponovo dođe na put od 1,5 stepen.

Ipak, do sada je samo oko 100 od ukupno više od 190 država potpisnica Pariskog sporazuma ispunilo zahtjev UN da ove godine predstave revidirane klimatske planove. Delegacija Evropske unije dolazi s neodređenim ciljem — da do 2035. smanji emisije u EU za 66,25 do 72,5 procenata.

Pravedno finansiranje zaštite klime – i dalje nerešeno pitanje

Pregovori o finansiranju klimatskih mjera za siromašnije zemlje u Belenu biće izuzetno teški. Na konferenciji COP29 u Azerbejdžanu prošle godine obećano je da će zemlje u razvoju do 2035. godišnje dobijati 300 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promjena i prilagođavanje njihovim posledicama.

Sada će u Belenu biti ključno pitanje – odakle će tačno doći taj novac, koji je, prema mišljenju stručnjaka i pogođenih zemalja, znatno manji od stvarne potrebe. Oni procjenjuju da bi godišnja suma trebalo da iznosi oko 1,3 biliona dolara.

Još jedna važna tema konferencije jeste zaštita tropskih šuma. Brazil je uoči COP30 pokrenuo globalni fond za zaštitu tropskih šuma – TFFF (Tropical Forest Finance Fund). Zemlje poput Norveške i Francuske već su najavile konkretne iznose svojih doprinosa.

Kancelar Merc je u svom govoru u Belenu rekao da će Nemačka dati „značajan“ doprinos fondu, ali je istakao i da zaštita klime i privredni rast moraju da idu „ruku pod ruku“.